Bebili

Koliko košta tuga....

bebili | 27 Jul, 2009 12:36

Ako ocekujete kukacki i srceparajuci tekst, odma zgasite stranicu.

Eto...što bi rekao Đorđe Balašević....moralo se i to jednom desiti...

Danas je smrt skupa.

Pri tome sad pričam bukvalno samo o novcima .

I običajima.

Kad smo se sabrali, stavku po stavku, ispade da ne možemo da je sahranimo bez jedno hiljadu eura. Nekako se nakupi taj novac i bili smo razumni u svemu.

Mi smo skromni ljudi, nismo baš vešti s parama, više smo vešti da volimo, poštujemo i pazimo za života.

A stavki na popisu šta je za sahranu potrebno - ko telefonski imenik da sam prelistavala...

Velečasni 4500 dinara da dođe i održi misu...posle smo čuli da je pravoslavlje - još skuplje i to značajnih 30%...kako god, reč Božja u oba slučaja nije besplatna. Šteta - trebala bi biti! (Dalje)

Starosti - pakosti ...

bebili | 22 Jul, 2009 01:30

Ulazim u sobu, na krevetu leži skupljena starica, čini mi se mogla bi u šaku da mi stane.

Sicušna mrvica zlata...

Jedva diše, gleda me svojim nebesko plavim očima.

- Tetkice, pa šta je to? Gde je naš dalmatinski borbeni duh? Šta je sa voljnim momentom?

Tetka mi jedva odgovara, čujem joj glas, tih, da tiši biti ne može...

Hvatam je nežno za ruku. Pomazim je po glavi. Topla joj ruka, kao devojački snovi.

Gledam joj ruku, bela, nežna i kad bih samo u ruku gledala - verovala bih da ima za nju još dana pod ovom kapom nebeskom.

Sestra moje majke u svojoj osamdesetoj godini tiho i naglo kopni i ja tog časa znam da će se ona i njena sestra uskoro sresti.

Pitanje je trenutka.

- Hvala ti što si došla. Nisam dobro, vidiš i sama. A i dosadilo mi...

Vidim i sama.

Stisnulo mi se grlo, a reč ni da izađe, ni da se ne izgovori, a ni da se otćuti...

A nekad je bila jedna od najlepših žena u Splitu.

Prebaci mantil na ramena, podigne ispod kragnu bele košulje i prodje rivom svesna da svi gledaju u nju. Bele puti, guste plave kose, uspravna kao strela, elegantnog koraka.

Sve je prosce rasterala svojim stavom....nedodirljiva , ledena kraljica... (Dalje)

Cipelice gospodje Barili i Djura....

bebili | 21 Jul, 2009 10:46

Šetamo muž i je preksinoć Knez Mihajlovom.

Lepa je to ulica, svašta u njoj možes videti.

Recimo Mitićevu kucu u kojoj se OPET nešto renovira, a dok se ne izrenovira,

to će izgledati upravo onoliko ružno koliko je ružno i to što su tu kuću čoveku uzeli nekad davno.

Da je gazda Mitić živ, sigurna sam da bi kako tako zabašurio izloge svoje radnje i diskretno iza nekog paravana odradio restauraciju.

Ovako gazda Mitić može samo da rotira u svom grobu i da se i dalje,

s onog sveta nervira šta mu od kuće rade oni koji ni štalu za svog veka nisu uspeli da podignu.

Šta ćeš, trebalo im...baš im trebalo , tu na sred grada da otimaju.

Ne mozes se baviti zidanjem i otimanjem - jedno drugo potire.

Mada...ima nekih skorašnjih primera da je i to moguće.

Ajde što čoveku oteše, nego što je morao da čisti lišće ispred Skupštine. (Dalje)

Sale, dosadan si ....

bebili | 08 Jul, 2009 00:57

Zadesim se danas u centru grada nešto iza podneva.

Imadoh nekih pola sata u višku, taman da malo prošetam.

Prođem pored "Ruskog cara". To je valjda još jedino mesto koje bar nije promenilo ime, a ni namenu.

Doduše, izgled je promenilo drastično i izgleda kao pokretna novogodišnja jelka iz malo bolje američke kuće.

Prođem pored nekadašnje knjižare, pa parfimerije, a sada "nečeg" sto se radi udn renovira i ne znamo sta će biti,ali nagađamo:

ili radnja sportske opreme ili kladionica.

Uz mnogo sreće , neki moderan restoran, sa ograničenim rokom trajanja. Kao i sve poslednjih par godina.

Svud oko mene neki Taze, pa Tome, pekara do pekare,

a prijeo mi se sladoled.

Iskreno budi, uz dužno poštovanje onim novim sladoledima - na lopatice , budake i pijukove (Dalje)

Dremka pod hrastom...

bebili | 06 Jul, 2009 22:58

Pobegosmo danas iz grada. Moj otac svoje penzionerske dane troši na svom placu.

Ako ćemo preciznije , troši ga u kući u kojoj se rodio.

Iza kuće je ogroman hrast. Ne zna se koliko stari hrast broji leta, ali je pogolem.

Kazu da je taj hrast "zapis"- zapisno drvo.

Kad sam se malko raspitala šta je zapisno drvo , našla sam ovakvu informaciju:

"Veruje se da je zavetno drveće imalo ulogu prvih hramova kraj kojih su se ljudi molili Bogu. Narodno verovanje kaže da drvo zapis ne valja seći, penjati se na njega, niti grane njegove goreti makar i same pale, jer ćeš umreti. "

A lep nam je taj hrast u dvorištu, krasi ga i daje hladovinu za vreme najvećih vrućina.

I tako danas, dođosmo mi do hrasta.

Izbacim ja neku ležaljku pod njega i obavestim okolinu da ću da dremnem i da me ne uznemiravaju.

Zaspala sam kao da sto godina krevet videla nisam.

A pre nego što cu da zaspim, malo mi se motale neke misli po glavi, pa se setih svoje pokojne babe.

Opasna zena, za ono vreme teška avangarda.

Bila iz bogate kuće, u majke jedinica, kažu da je zaustavljala dah kako je lepa bila.

Crvenokosa, a put bela kao mleko.

Baš i nije morala da deli te crvene gene i meni,

jer svake godine čim grane prvo sunce,

moje lice moze na konkrus "ko je pegaviji - Pipi Duga Čarapa ili ja"

i obavezno na tom konkursu pobeđujem.

I jedan dan, baba dođe kod svoje majke i kaže da će za pola godine da se porodi. (Dalje)

Tablice i crvene čarapice...

bebili | 01 Jul, 2009 15:05

Petak predveče.

Ne znam kako smo mogli uopste toliko da se prežderemo od grilovanog povrća, ali činjenično stanje je da se tako osećamo.

Možda zato sto je moj muž preko njega sunuo pola kile pavlake i nareckao dimljeni sir.

Ajd' sad, valja to nekako svariti.

Mrzi nas da se setamo, ali nekako se odvlačimo do Dunavskog keja na Dorćolu.

Kao ono.... pogled, voda, solidna stazica, a i volim bre, taj deo grada, bar četvrt veka sam tu sretno odživela.

Mi na parking , a parking krcat.

Sta je, bre,ovo?

Taman sam počela lepo i temeljno da se nerviram oko parkiranja i da se spremam da psujem, nabodosmo neko mesto ( na travnjaku, pošteno priznajem da sam grešila, oče !), izadjosmo, kad tamo.....

MA-NI-FE-STA-CI-JA!

Opaaaa, sto volim ovakva iznenađenja, odeš da potrošiš kalorije - naletiš na zbivanje.

Fish fest Belgrade 2009

'Fala - može!

Načičkao se neki simpatičan svet, bina, na njoj vezu neke tamburice, a kod splava "Vodenica " tamane se neki njoki sa škampima.

Uzmem prospekt, proučim program i ostanem oduševljena kompilacijom.

Došli gosti, savez kuvara evropskih i mediteranskih regija iz Splita da pripomogu oko tih njoka.

I bi mi nesto milo...

Posebno se raznežih na podatak da će za koji minut da nastupi tamburaški orkestar "Lepog Jovice" iz Novog Sada. Stadoše mi "Jagode u grlu" iz momenta!

Za neupućne, to je ovaj gospodin ;)

Moram vam se pohvaliti da sam svojedobno stigla da posetim i taj splav ( pre odvezivanja za potrebe filma), zvao se "Brankovo" , mlogo ubavo mesto bilo.

Kako da vam kažem, baš sam bila mlada da skapiram 'di sam došla, a kud sam pošla tih dana, pa je moj cenjeni boravak na tom splavu tek kasnije dobio na težini.

Elem, posto su me pukle uspomene, što zbog tih gostiju iz Splita, što zbog good-looking Jovice, priđem ja coveku i uturim mužu fotoaparat da me slika sa legendom.

I tako..... teče lepo veče, naručismo neko vince, belo zalađeno, muva se tu neki šaroliki svet, čuju se Dalmatinci, lepo zvuče.

Oni kad pričaju kao da pevaju, a kad malo glasnije pričaju kao da se svađaju.

Joč se toga dobro sećam, iako mi je majka pre umrla pre 15 godina.

Sa bine good-looking Jovica veze neku tamburicu ..."ako jednom odeš ti, nemoj mi se vraćati"...

Dunav se ućut'o, mesec nadlaktio iznad Zemuna i uživa u

MA-NI-FE-STA-CI-JI...

I ja uzivam u MA-NI-FE-STA-CI-JI.

Srce mi se malo otelo kontroli, pa malko narasta, k'o da sam ga umesila s kvascem i turila na mlako - da nadođe.

Stvarno sam jedna sentimentalna koza!

I onda krenemo kući.

Poređala se neka vozila sa splitskim tablicama, svi lepo uparkirani, kao pod uglomer.

Ja znacajno pogledavam u muža pogledom "el, vidis da su "oni" normalniji nego "mi"),kad stanem zapanjena pred sam kraj "uglomera",sva kola sa tablicama, samo poslednji fucking auto bez !!!

Setih se onog vica o slonu i crvenim čarapicama:

“Zašto slon ima crvene čarape? Da bude neprimjetan među jagodama"

Miii'siim...ako ces da dođeš u neki kraj, bilo koji ,

na veselu MA-NI-FE-STA-CI-JU,

a nije politički miting, promocija političke partije, obeležavanje Vidovdanskog ustanka,

nego riblja maskarada na obali Dunava,

gde dolazi neki fini svet, koga bole uši za vrstu i obeležje tvoje fucking tablice,

onda ti je najbolje da nisi ni polazio,

jer nit znas 'di si poš'o, a jos manje di' si doš'o, taman kao ja kad sam otisla na "Brankovo".

I ako ćeš negde da drhtiš na svojim tablicama, rođače, ostalo ti je devet zemalja kroz koje Dunav još prolazi da se nauživaš, a da ne moraš da skidaš tablice.

Dosao si medju jagode, 'ebale te tablice , crvene čarapice i stav s kojim si krenuo!

Izuj ih i zaigraj!

Ili opet klikni na onaj okačen spot s početka ovog teksta!

A ako ti se ne svidja interpretacija, izvoli drugu verziju

Šifra: " Nemam čarapice, imam širinu! "

Ko sam ja?

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Jul 2009					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31