Bebili

Danas sam kao gospođa Ministarka.

Samo iz moje kuće ( u kojoj su dva pismena stanara) smo kupili današnji "Blic" ' dva primerka, a javila sam svima koje volim, a naročito onima koje ne volim, da kupe po jedan.

Htedoh samo da kažem da sam danas ponosna tetka.

Ništa ono "odana supruga", "dobra kćerka", "zla maćeha"...samo PONOSNA TETKA.

Sin moje sestre  je danas zauzeo skoro dve cele strane dnevnih novina.

S obizrom na to da je sinoć u nas gostovala Madona, te se imalo šta pisati,

računam kao svoj zivotni uspeh što je moje gore list potukao gore pomenutu blondi dupetaru na više polja :

pod A: izašao na  četvrtoj strani tih novina, a ona tek na osmoj

pod B: svako je ispao prirodniji i lepši na slici od nje 

pod C: uradio je korisniju stvar od nje 

pod D: uradio je to for free, a ona se za svoje bacakanje nagumala para koje cela naša ' vamilija za svog veka neće zaraditi

Da me ne s'vatite pogresno, nemam ja ništa protiv Madone ( bar ne ništa efikasno) i njoj sličnima.

Radi žena ono što misli da je njen posao i radi to verovatno najbolje.

Radi i ne osvrće se.

Toliko se ne osvrće da je verovatno već zaboravila sve očeve svoje dece i sve muževe koje je kupila i na kraju isplatila.

Možda pamti kako joj se zovu deca...

Dobro, možda ne baš sva deca, ali ova sto ih je baš ona rodila - toliko sigurno pamti.

Radi svoj posao i ovaj momak sto sam mu ja tetka, a izašao je danaske u novinama.

I znate šta, postoji jedna krucijalna razlika između Madone i njega.

Ona moze da plati svoje pojavljivanje u novinama.

Može da kupi nove novine koje bi mogle samo o njoj da pišu.

A on ...on je morao da uradi nešto jako dobro, da bi kao anonimus, bez ikakve veze dobio dve strane u dnevnom listu u zemlji Srbiji.

Ili nesto jako loše...

Posto naša ' vamilija ne beleži slučajeve serijskih ubistava u svojim redovima,niti nekih mentalnih falinki koje bi bile solidna podloga za serijska ubistva ( bar dokle smo uspeli da dosegnemo i raspitamo se) , znači ostalo nam je da samo radimo jako dobre stvari ako pikiramo na dve strane dnevnih novina.

Nikad mi necemo uspeti da okupimo baš toliki svet kao Madona, ali ćemo uspeti da označimo ovaj nas Beograd negde na nekoj svetskoj mapi, da ga nadju, ako neko resi da ga traži.

Ovaj moj momak ga je  baš lepo obelezio na Google Earth-u.

Stavio mu sve malo viđenije građevine  - kao ordenje.

Da smo bili pametniji  narod, a pre svega manje bahat narod,

imao bi on što šta da zelepi na mapu Google Earth-a kad je Beograd u pitanju.

Ovako, okačio ono što je preteklo od silnih bombardovanja.

Šta će, nije ni njemu bilo lako da preskoči da stavi toranj na  Avali , ali nije lepo da laže po belom svetu da ga imamo, kad ga jos uvek nemamo.

Ih, kao da jedna Madona i njoj slični imaju  vremana da se udubljuju u to da li nam je toranj na Avali ceo ili smo ga tek do pola...

Da li nam je do pola , trebala bi da znaju gospoda iz Turisticke organizacije Beograda. 

Možda oni i znaju, ali neće to svoje znanje da podele sa ostatkom planete.

Što da ostatak sveta uopšte zna da postoji Beograd!

Možda kriju to iz taktičkih razloga.

Nikad ne znaš  'oće li te opet spucavati za recimo...četrdeset godina.

To kod nas ide ciklično, na svakih pola veka.

A po mojoj računici , prošla je decenija od poslednjeg spucavanja.

Možda se gospoda iz Turističke orgtanizacije jednostavno nije setila da da nas na Googlu mapiraju.

Zato Beograd  ima svoje volonetere, ljude koji ovaj Beograd zaista vole i paze, koji se o njemu brinu na jedan specifičan nacin, a za to ne traže platu.

Mozda nas neće u svetu ni traziti, ali mi smo se označili.

Hoću da kažem, da oni koji bi da nas opet spucavaju... oni već mape imaju,

ali mi računamo na onaj fini svet koji nema tih pretenzija,

nego vole da dođu u nove krajeve,samo  da ih obiđu. 

Ako ništa , valjaće te oznake ovima što krenu preko Čačka, Gornjeg Milanovca ili iz okoline Leskovca.....

Da nas nađu lako, da dodju do Beograda, zavole ga i ostanu u njemu.

Samo ih jedno molim, kad vec dođu i ostanu u njemu, pa ako se i kad  se do'vate nekih fotelja :

setite se da vam je jedan beogradski anonimus označio lokaciju o kojoj bi trebali da se brinete malo bolje kad počnete da živite u njoj.

Prestanite da se brinete samo za svoje palate i plate.

Necete ostati gladni.

Nemojte krasti za osam generacija unapred, računajte da će one možda imati malo više obraza i poštenja, pa neće troštiti te novce koje povremeno otimate od ovog grada.

Ako nista drugo, uvek ce vas čekati komad zemlje sa koje ste pošli.

Do tad, pamtite  one koji su vam pomogli da dodjete ovde , u ovaj grad i  koji su ga mapirali.

Vratite se jednu rečenicu unazad - odmah!

Rekla sam PAMTITE, a ne platite...

Ima stvari koje se ne mogu platiti, znate?

Pitajte Madonu :)

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Parada ponosa, ponos parade, prajd pride....
• Pansion "Kucica na selu" - raj na zemlji
• Jebem ti slona ili zasto ne volim bozure
• Made by PRC
• ' El mogu nesto da vam kazem....
• Pokretne stepenice
• Mogao je biti sasvim obican dan
• Ostavljena zena, dama ili pomoravska parničarka ...
• Kantri in tranzišn
• Cheesecake vs VASINA TORTA
• Kad vojnik (ne)place....
• Gde je sad moj Beograd....
• Od mrznje do mrznje i nazad...
• Klupica carobnica
• Kalenic - pijaca sa dusom
• Levanat u srcu, kosava u glavi...
• Akcija...pazi snima se...OPET
• Sitne duse, veliki gafovi
• Beograde, laku noc IV
• Beograde, laku noc III
• Beograde, laku noc II
• Beograde, laku noc...
• Pa bas dugo nisam...
• Udvaranje - arhaicna privilegija ljudi sa stilom
• Ovom ulicom vise necu da prolazim...
• Nedelja nasa nasušna
• Varanje ili samozavaravanje...nije vise vazno....
• Put za pakao
• Pogled u daljinu
• I naprosto se tuga desi....
• Stari Beograd - onaj kog vise nema
• Kako da te vole kad se sam ne voliš...
• Što ja volim goste…
• Znam te pusko dok si pistolj bila….
• Veliko spremanje - ne nasedajte uzalud
• Koliko kosta ziveti pristojno
• Fešta od smokava v.s Mica građevinka
• Kako boluju bolesni...
• Danas sam gospođa Ministarka...
• Koliko košta tuga....

• Imanje [2]
• Znanje [0]
• Stanje [0]
• Generalna [46]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom