Bebili

Gledam ponekad reklame i one me svaki put potsete da zivim u zemlji koja je u tranziciji.

I da ću ja verovatno skončati, a tranziciji se na ovom meridijanu kraja neće nazreti!

Tranzicija je postala fantasticno rabljen izgovor za sav vekovni mulj nagomilan na ovim prostorima i u ovom narodu!

Reklame su savršena lakmus hartija da vidis gde si u koordinatnom sistemu majke zemlje!

Istina jeste da se u ovoj zemlji krvari na sat i na hvat. Ali nema tako osmišljenog usloška koji moze svu tu krv da upije bezbolno. Da se ne lažemo!

Iskreno se pitam  kako ovi nasi muškarci koji stalno gledaju te reklame za naznačen artikal imaju ikavu volju više i da poljube svoj primerak  predstavnice lepšeg pola? Daleko bilo da pomenem ONO drugo...

Da smo prljavi kao nacija -stoji!

Ne samo da stoji, nego se i kreće, a i često sedi...

To koliko smo prljavi kao nacija najčešće se potsetim u nekom od gradskih javnih prevoznih sredstava.

Zimi i nekako, obmotam šal, pre toga ga dobro natopim nekim parfemom,pa kad tvorasti mirisi i isprenja krenu da se sire autobusom, ja se samo zagnjurim u šal. Nekad, kad je bas neizdrzivo, izadjem stanicu ranije..."da prosetam"...šta mi fali...ništa, baš  malo da protegnem noge!

A sta da radim leti, kad sam u majci na bretele ?

Nije problem u tome sto sam ja u majci na bretele, nego sto su i neki drugi u majcama na bretele...a šipka visoko....nosom se ne mozes zakačiti...

Blistavo belo!

Mama , sta da radim sa flekom? Nista, postoji Veniš !

Nemojte Venišom, dovoljan je i obican sapun i mali pokret rukom na slavini udesno.

Da ne veruješ kakva magija: voda i sapun!

Pa onda prehrambeni proizvodi koji se reklamiraju !

Upala mi u oči jedna reklama za supu! 

Nesto se mislim, treba muž da mi se vrati s posla tek večeras, mogla bih da mu napravim lepu govedju supu s noklicama.

Šta mi treba: jedan rozbratna, crni luk, par sargarepica, biber, vegeta, celer, paškanat, peršun...

Dok se ja tako premisljam, neka uspijuša u belom tesnom, poslovnom  kostimčetu sa ekrana mi pokvari plan.

Unosi teatralnim koracima neki bućkuriš ispred muža u zdeli za supu, spušta je na sto, otklapa i hrani ga!

A pre toga šapuće u kuhinji....TE QUIERO....

Cekaj , majku mu!

Moj proces pravljenja te supe je duzi od ovih 30 sekundi reklame.

ZNAČAJNO duži!

Koja sam ga guska, a nemam ni  beli kompletic za kuvanje.  Slepica!

I da krenem ovako  da se uvijam ispred mog domaćina  ili bi dobila prvu šamarčinu u svom životu ( mada nije agresivan uopšte)  ili bi pozvao čike u belom : "....gospodji je nesto pozlilo"....

A kad bih prošaputala ovo TE QUIERO, bilo bi mi uzvraćeno istom merom:

- Te quiero i ja tebe, nego 'el ima nesto sem ove musave vodice za ručak?

Onda, pivo...neiscrpan izvor za reklame...sto bi rekli "planina je to! "...

Ne znam da li sam ikad u zivotu popila času piva...mislim da nisam, a  sigurna sam da i neću!

Sve one tople prijateljske rečenice o B vitaminu sam ignorisala godinama.

Mrzim pivao, ukus ne podnosim, tera me na povraćanje.

I sva sreća, nikad nisam morala da ga pijem da mi "nadodje mleko"...

Ako je i bilo ikakve šanse, makar i u promilima da ga probam, idiotizam od reklama koje ga nude me dotukao.

Sve ove "vickaste" forme koje u 46 sekundi pokazu sjaj , a naročito bedu Stradije meni podižu želudac do ušiju...

TO, KUMEEEEEE...samo ti bajsom...

Tako idilično su počeli i Miloš Obrenović i Karadjordje...ima se kad...

Ja se pitam ko smišlja sve te reklame?!

Šta je taj ko smišlja završio od škole?

Srednju balvansku?

Mogu da se skoro pa opkladim da je to neki šumarski, poljoprivredni ( 'de si kolega, mozda da i mene proguraš da i ja kreiram neku reklamu) ili metalurški fakultet!

Kreativnost - čista jediica!

Duhovitost - nula!

Efekat koji proizvodi - minus jedan!

Da se vratim na tranziciju...s kojom sam i počela...

Kad sam iznela svoja zapažanja oko reklama kojima nas gadjaju u glavu direktno iz TV-a  (imam nezgodnu osobinu da vizuelizujem sve ono sto zamislim, pa tako i ovo ) jednom, rekla bih, ozbiljnom čoveku, on mi je odgovorio, pa recimo...neozbiljno:

- Pa sta hoćeš, kakav nam budzet, takve nam i reklame. Mi smo zemlja u tranziciji!

Šta hoces da mi kažeš?

Da nam fali materijala da nasnimimo nesto s porukom koja je upečatljiva?

Da ne postoji proizvod koji nije nesto za uklanjanje nestoća, lokanje ili  ono koji bi trebalo valjano izreklamirati, a da pri tom ne pucaš direktno naivnom nesretnom mužu - potrošaču  u glavu  reklamom?

Reklama za onu supu šalje jasnu poruku "skuvaj na mufte i poturi, jadnik ionako neće primetiti razliku"...

Reklame su nam podeljene po polnog segregaciji :

1. masa zarozanog testosterona cevči neko pivo u gomili i samo fali da  kolektivno podrignu

2. žene mašu sa svojim ofarbanim i upeglanim kosama preko celog ekrana reklamirajući nekad šampon, a nekad pred kraj reklame otkriješ da je u pitanju neko sredstvo za uspešno otklanjanje celulita!

3. usrana dečica koja predlažu majkama da im pozovu drugare da kake zajedno

Dozvoli rodjače, ako cemo o tranziciji , ajmo da pričamo o tome sta ostavljamo deci kao poruku, koja nam je skala za sisteme vrednosti, čime mi to obezbedjujemo sebi zlatne staračke dane?

Ovakvim smećem koje nam neko potura kao vrhunski odradjen komeršl brejk?!

Ili i to ima veze sa tranzicijom, nemanjem para, volje, sjaja u očima i želje da se bar...okupamo...makar i mentalno, ako nam je sapun vec nedostizan!

Šta reći....te quiero......pa ko dokle dobaci!

To ce gospodin Mario bolje od mene....ja ionako samo znam da kuvam supu...i još po nešto:

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Parada ponosa, ponos parade, prajd pride....
• Pansion "Kucica na selu" - raj na zemlji
• Jebem ti slona ili zasto ne volim bozure
• Made by PRC
• ' El mogu nesto da vam kazem....
• Pokretne stepenice
• Mogao je biti sasvim obican dan
• Ostavljena zena, dama ili pomoravska parničarka ...
• Kantri in tranzišn
• Cheesecake vs VASINA TORTA
• Kad vojnik (ne)place....
• Gde je sad moj Beograd....
• Od mrznje do mrznje i nazad...
• Klupica carobnica
• Kalenic - pijaca sa dusom
• Levanat u srcu, kosava u glavi...
• Akcija...pazi snima se...OPET
• Sitne duse, veliki gafovi
• Beograde, laku noc IV
• Beograde, laku noc III
• Beograde, laku noc II
• Beograde, laku noc...
• Pa bas dugo nisam...
• Udvaranje - arhaicna privilegija ljudi sa stilom
• Ovom ulicom vise necu da prolazim...
• Nedelja nasa nasušna
• Varanje ili samozavaravanje...nije vise vazno....
• Put za pakao
• Pogled u daljinu
• I naprosto se tuga desi....
• Stari Beograd - onaj kog vise nema
• Kako da te vole kad se sam ne voliš...
• Što ja volim goste…
• Znam te pusko dok si pistolj bila….
• Veliko spremanje - ne nasedajte uzalud
• Koliko kosta ziveti pristojno
• Fešta od smokava v.s Mica građevinka
• Kako boluju bolesni...
• Danas sam gospođa Ministarka...
• Koliko košta tuga....

• Imanje [2]
• Znanje [0]
• Stanje [0]
• Generalna [46]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom