Bebili

........MALA ZAPAŽANJA MALOG ČOVEKA - VELIKI LJUDI SE BAVE NEČIM DRUGIM......

Klupica carobnica

bebili | 02 Avgust, 2010 22:57

Svake godine u julu, dodje nasa prijateljica Milica iz Amerike u svoj rodni Beograd.

I nas cetri se nadjemo  u gradu.

To je tradicija, a tradicija se ne prekida!

Da se vidimo, ispricamo i ne pogubimo nase dragocenosti davnih dana.

Pricamo o tome sta nam se dogadja, i nikad  pominjemo zvezdu padalicu i jednu klupicu...

Sad vec nestvarno daleke 1988 godine smo se sedele na jednoj klupi, na nasem devojackom letovanju u Podgori.

Noc je bila zvezdana, more mirno, ponoc je prosla i ni jedna od nas tog leta nije izgubila svoju cipelicu.

A sve i da jeste, nijedna se ne bi mogla pohvaliti nekim princom, koji u zasedi ceka da je nadje. Ni cipelicu, ni nas.

Nesvrsena studentkinja medicine, komada 2, fitofarmacije komada 1, i jedna buduca violoncelistkinja komada 1 su sedele mirno na klupi i cutale.

Sve je bilo kao u decjoj prici  koju bake citaju pred spavanje nemirnoj deci.

Cvrčci su se nesto zucno raspravljali u obliznjem zbunu, neki talasici su se nesmotreno zaletali na sljunak plaze sa nejasnim ciljem.

Jedna zvezda padalica je zaparala nebo. Sve cetri smo je videle.

Pomislih da predlozim:

-Hajde brzo da pomislimo po zelju!

A onda je buduca viloncelistkinja prekinula tisinu i izgovorila:

- Hajde da upamtimo ovo vece i ovu klupicu. Zamislite gde cemo biti za 20 godina i sta ce nam se sve dogadjati? Mozda sa ove klupice  poletimo toliko visoko da mozemo da dotaknemo zvezde.

Ona buduca lekarka, nas glas razuma tih godina (i  mnogih sledecih koje su nas podmuklo cekale na zicer)  je zakljucila:

- Ne mozes stici do zvezda odavde. Zapravo, ne mozes stici do zvezda ni sa jedne polazne tacke. Zvezde su iluzija, to su vec mrtve planete, ciji sjaj samo magli stvari i daje zabludu da su jos zive.

Ja sam cutala, sto je bila retkost, i onda , i sad.

A viloloncelistkinja je dodala:

- Ali ako je ova klupica carobna i ako napravi magiju - mozda ipak...te zvezde...

I nekako uglas, sve cetri smo rekle:

- Znaci , ovo je klupica Čarobnica!

Sa te klupice Čarobnice smo ustale te godine i posle da trazimo zvezdu padalicu.

Samo zbog zelje, verujte mi!

Silno smo se namorile u tim trazenjima.

Na nasim diplomama koje smo stekle uskoro stajali su samo suvoparni potpisi raznih dekana da te diplome sad pripadaju nama.

Nigde zvezdice, cak ni u nagovestaju.

Na izvodima koje smo dobile od raznih maticara, stajali su suvoparni potpisi, takodje bez zvezdica.

Tu i tamo se pojavila po neka zvezdica u ocima tek rodjene dece koju su neke od nas radjale, ali iscrpljenost  od decjeg placa i pelena onemogucavala je da se gleda  u te zvezdice, a kad su prestale pelene i nocni podoji, vise nam nije ni bilo do zvezdica.

Na svim letovanjima koja smo imale posle ovog, zvezde su bivale sve dalje od nas.

Ove lekarke su  se vracale umorne sa svojih dezurstava, toliko umorne da su gledale u zemlju, a ne ka nebu, te su sve padalice propustile od premora.

Fitofarmaceutkinja je pohranila svoju diplomu u najudaljeniji kraj svog ormana i prihvatila se kuhinje iz koje su ponekad izlazili keksici u obliku zvezdica, posutih prah secerom, ali te zvezdice su se u roku od dva dana topile u ustima njenih ukucana, a ona sama, nikad nije stizala da pozeli svoju licnu zelju.

Violoncelistkinja je zapakovala svoje violoncelo, 4 avionske karte, dvoje dece, muza i otisla do Amerike , sa nadom da ce tamo pronaci svoju zvezdu padalicu.

Tu i tamo, svaka od nas bi sela, sama,  povremeno na neku klupu, da omori i sabere rasute misli. 

Pocele su da nas pristizu dijagnoze...razne...reume, artritisi, poviseni ocni pritisci, srcani poremecaji, pa cak i one bolesti cije ime ne volis ni da izgovoris...a i na dijagnozama samo stoje pecati lekara i nema zvezde.

I tako....ovog avgusta, 4 ziteljke klupice Čarobnice sede u poslasticarnici "Kod spomenika" izmedju  Narodnog pozorista i Narodnog muzeja.

Svaka bi mogla da postavi sopstvenu dramu u tom pozoristu  i da se posle aplauza  spokojno preseli u muzej.

Sedimo tako  okupljene iznad nekih zamamnih kolaca i kafe  i...razmenjujemo  nacine trazenja zvezde padalice na koju smo potrosile vise od pola zivota...

Za stolom su pljustale suve cinjenice i olovo od zivota.

Papiri sa dijagnozama, brakorazvodnim parnicama,neke osmrtnice koje smo bile prinudjene da napisemo, jer na nas cetri ostalo - svega cetri ziva roditelja, neotplaceni krediti, nedobijene radne dozvole...

Onda violoncelistkinja pukne recenicu:

- Znate, ja misilim da sam blagoslovena. Posle one operacije i zracenja od pre par godina, sigurna sam da sam blagoslovena...jer sam sve to prezivela i sedim opet, ovde, sa vas tri i smejem se.

I odjednom, sve cetri pogledamo u nebo. Ni jedne zvezde nema. 

Lagano ustajemo i sporo  koracamo ka kolima koja su parkirana na meridijanu gde se gornji Dorcol naljutio na Donji dorcol, pa su se zauvek razgranicili i sad se samo povremeno pogledaju, kao dva nerazdvojna prijatelja. 

Cetiri zene  srednjih godina kojima se dobro raspolozenje vratilo ovaj put -zauvek , pre nego sto ce uci u auto, se znacajno pogledaju i bezglasno izgovaraju:

- Do sledece godine - u isto vreme! 

Mozda je neka zvezda padalica negde i zaparala nebo u tom trenutku.

Mi je nismo videle.

Iskreno, nije nam vise ni potrebna.

Znamo da smo  ipak, nekako, sa one klupice Čarobnice uspele da dodjemo do nasih  zvezda.

Onih u koje violoncelistkinja nije prestala da veruje sve ove godine.

 

Do sledece godine - u isto vreme!

 ..........Now I think I know
What you tried to say to me....

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Komentari

Re: Klupica carobnica

Mirka | 03/08/2010, 13:47

Bravo zenske...
A juce sam videla i sliku na fejsu...nasmejane lepe zene...

Imenjakinjo..."dotaknes me" sa svakom pricom...cak i onda kada nisam bas sigurna gde su ti bile misli dok si pisala...
kao da emitujes nesto.. a ja se nadjem na tim talasima...

Re: Klupica carobnica

sanjarenja56 | 03/08/2010, 15:59

Dok sam ti pisala da nešto lepše skoro nisam pročitala, komp je izdahnuo...valjda zbog lepote priče. Kad sam ga oporavila , mogu reći: svako treba da ima klupu čarobnicu i zvezdu padalicu, i da veruje u njih...jer lepotu života sami stvaramo, a sve loše u njemu dolazi samo, nepozvano...

Re: Klupica carobnica

nastasja | 03/08/2010, 16:14

kako lepa prica...

Re: Klupica carobnica

bebili | 03/08/2010, 22:30

Hvala vam na komplimentima! :)

Re: Klupica carobnica

mandrak72 | 03/08/2010, 23:04

Život je čudo sa svim svojim manama i nedostatcima.
Odlična priča.
pozdrav

lepršavo ozbiljno

ilonka | 03/08/2010, 23:50

A ja sam mislila da umem da pišem!?
Životno...

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb