Bebili

Ne znam da li sam ja glupa , pa ih ne razumem .

A možda je to  pitanje stava  i karaktera. Možda jačine i lične sposobnosti.

Trudim se da razumem žene pristaju na različite kompromise najcrne vrste samo da bi živele u braku.

Kakvom takvom – ali braku!

Stvarno se trudim iz petnih žila, ali mi ne polazi za rukom.

Ponekad se pitam šta može da motiviše ženu kojoj muž otvoreno permanentno pokazuje  da za nju ne oseća ništa, šta je motiviše  da sa njim ostaje i pristaje da vegetira na način na koji on to odredi?

Zar je samoća toliko strašna da ćemo lako pristati na doživotni nedostatak ljubavi i poštovanja - nego na samoću?

Novac, osnovni pokretač mnogih odnosa i izbora  govori zaista mnogo jezika, ali nekako mi se čini da se lakše  izlazi na kraj sa monetarnom nego sa emotivnom nestašicom.

Gledam  žene koje su u stanju da naglas izgovore očigledne  neistine i da nađu najneverovatnija opravdanja za ponašanje svojih muževa .

U tim objašnjenjima nema njihove lične ljubavi i zaštitnickog odnosa, vec gotovo materijalizovanog samozavaravanja.

One će bacati sebi i okolini prašinu u oči sve dok se može, dok ih taj isti muž ne ostavi, ne baci u blato i ne pospe po njima kofu pomija. A hoće, kad tad.

To je  ta fela, a postoji i druga.

Druga je ćutljiva, kad ih pitaš kako su, uvek odgovore šture da su dobro.

O mužu iznesu samo najosnovnije i posle prve rečenice razgovor okreću u pravcu toga da ti one postavljaju pitanja, da na ista ne bi morale da odgovaraju.

Postavice ti najličnija pitanja, želeće da znaju sve o tebi, tvom braku, tvojim odnosima, tvom novčaniku, ali o sebi će samo reci « dobro sam, radim ».

Takve žene okolo hodaju stisnutih usta, smrknute , nevesele, ali rešene da istraju u svom naumu da zauvek ostanu u tom braku zbog koga iz njih nesreća, očaj i led cure, kao iz probušenih vreća.

Ako slucajno pokažeš  da ti je jasno da tu ništa nije lepo, savršeno i idealno kako bi one želele da bude, postaju ljute što ne uspevaju da stvari drže pod kontrolom.

Znate, ja nikad nisam razumela rečenice « u ovom braku ostajem zbog dece » ili « neka ga, neka lunja, kad ostari – smiriće se ». Aman, šta će ti kad ostari  i kad se smiri, ako u snazi i mladosti nije bio tvoj onako kako si ti želela?!

Mnoge se vade i na samoću, kažu da je se boje.

I to mi je tanak izgovor za ličnu propast u dvoje , pravo da vam kažem.

Svaka od nas ima neku dobru, neudatu drugaricu s kojom bi mogla da živi , pa tako reši problem usamljenosti. To je sasvim konstruktivno rešenje. 

Svakako konstruktivnije od toga da s nekim ćutis u četri zida i pitaš se zašto nemaš snage da izađes i odeš ili da tog nekog ispratiš?

Zamislite sve parove koji se mrze, preziru jedno drugo, a žive pod istim krovom, jedu u istoj prostoriji , spavaju u istom krevetu.

Ima  li ista mučnije?

Postoji li veci stepen ljudske bede od te?

Siromaštvo? Ma ajte molim vas!

Samoća? Ejjjj, dajmo malo samopoštovanja!

Jedeš za stolom i sikćeš  na onog preko puta. 

Svaki ti zalogaj preseda, ali ostaješ za tim stolom.

Uveše ćutite ispred ekrana.

Kad su tu prijatelji, prepucavate se preko naoko bezazlenih rečenica.

Bezvoljno se odvlačite svako na svoju stranu kreveta, odavno zaboravili na početke.

Jedno veliko NIŠTA !

Ko zna na čemu su ti počeci utemeljeni kad vam se život pretvorio u ustajalu, mokru smrdljivu krpu za brisanje kupatila?

A toliko je ljudi spremno da živi u svom ništa.

To tako poražava i rastužuje , bar mene…

I samoća je bolje nego NIŠTA

I razvod je bolji nego NIŠTA.

Samo to NIŠTA je zaista NIŠTA….kao da nisi ni živeo…

Od ovih gore pobrojanih žena koje pristaju na SVE da bi zadrzale NIŠTA, jadnije  su mi samo žene koje su se preračunale i ostale same, a na to se nisu nikad navikle, niti to suštinski prihvataju kao stanje koje je normalno.

Zbog toga su  sirovo nadrndane, neprijatne  i žalosno histerične  u svojoj zaboravljenoj i povređenoj  ženskosti.

Te žene se prepoznaju na kilometar  vec u trećoj rečenici.

Iz njih isijava nezadovoljstvo druge vrste, neka specifična osornost i grubost u ophođenju.

Ispituju granice dokle mogu da idu kod svog okruženja, priklještene između moranja , htenja i mogućnosti . Pre bi umrle nego priznale da im je teško sto su same.

Pomoć ne traže nikad, jer im je to « ispod časti », ali je uredno očekuju i ljute se kad je ne dobiju.

Ostaju zarobljene u sopstvenu mrežu arogancije i  prezira prema svemu što je nežno, toplo i ispunjeno.

Podsmevaju se svemu što nisu dobile ili uspele da zasluže.

Umesto da nađu način ,  traže i dobiju, zatvaraju se u oklop zvani « samoživost » i nikad ne dobijaju ono što zapravo žele i što im je najpotrebnije.

Osornost je njihovo srednje ime, žive svoju negaciju i ne prepoznaju ni u tragovima  koliko su neprijatne po svoju najbiližu i  usputnu okolinu...ali to je vec neka druga tema 

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Oktobar 2009					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• Parada ponosa, ponos parade, prajd pride....
• Pansion "Kucica na selu" - raj na zemlji
• Jebem ti slona ili zasto ne volim bozure
• Made by PRC
• ' El mogu nesto da vam kazem....
• Pokretne stepenice
• Mogao je biti sasvim obican dan
• Ostavljena zena, dama ili pomoravska parničarka ...
• Kantri in tranzišn
• Cheesecake vs VASINA TORTA
• Kad vojnik (ne)place....
• Gde je sad moj Beograd....
• Od mrznje do mrznje i nazad...
• Klupica carobnica
• Kalenic - pijaca sa dusom
• Levanat u srcu, kosava u glavi...
• Akcija...pazi snima se...OPET
• Sitne duse, veliki gafovi
• Beograde, laku noc IV
• Beograde, laku noc III
• Beograde, laku noc II
• Beograde, laku noc...
• Pa bas dugo nisam...
• Udvaranje - arhaicna privilegija ljudi sa stilom
• Ovom ulicom vise necu da prolazim...
• Nedelja nasa nasušna
• Varanje ili samozavaravanje...nije vise vazno....
• Put za pakao
• Pogled u daljinu
• I naprosto se tuga desi....
• Stari Beograd - onaj kog vise nema
• Kako da te vole kad se sam ne voliš...
• Što ja volim goste…
• Znam te pusko dok si pistolj bila….
• Veliko spremanje - ne nasedajte uzalud
• Koliko kosta ziveti pristojno
• Fešta od smokava v.s Mica građevinka
• Kako boluju bolesni...
• Danas sam gospođa Ministarka...
• Koliko košta tuga....

• Imanje [2]
• Znanje [0]
• Stanje [0]
• Generalna [46]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom