Bebili

 

Dakle, cela Srbija je danas na nogama.

Jedan deo je, doduše  i u žbunju, na krovovima, u šahtovima, kako je koga zapalo.

Stiže nam gost ! 

I to kakav! Veliki ruski gost…

Pre nekoliko meseci, isto smo imali gosta.

S druge strane planete.

Kod nas k’o na svadbi…. prošli put je gost bio s mladoženjine strane.

Ovaj put je gost sa mladine strane.

Poznato je da se mladini i mladoženjini gosti ne mirišu baš, pa jos na samom venčanju počne da varniči,a onda se sve posle pretvori u hladni rat.

Ovako, mi smo bili mudri, pa smo  pravili svadbu sa odvojenim gostima, u različito vreme – da se mladini i mladoženjini uopšte ne sretnu.

Predsednik jedne velike države skoknuo do prestonice jedne male zemlje.

A mala zemlja u stavu mirno,čeka.

I spružila svoju smrznutu ručicu i naivno čeka! Da zatapše, naravno.

Moj muž je jutros krenuo na posao cela dva sata ranije i uspeo je da stigne na vreme. Wooow !

A  radi na nezgodnom mestu po današnji trenutak.

Takorekuć, mogao bi prvi da pozdravi gos’n Medu , da mu mahnem na pisti, samo kad bi znao ka kom prozorčicu aviona da maše…

Medjutim, posto su na snazi posebne mere bezbednosti, moj muž je odustao od mahanja.

Izgleda da se gos’n Meda plaši.

A ne treba da se plaši.

Medo, Medo, nemoj da se plašiš, nemamo mi tradiciju da ubijamo tudje vladare  po našim ulicama. Franc se ne računa.

Mi smo više nekako poznati po tome da to radimo sa našim vladarima, a i tu smo selektivni.  Okasnimo za jedno 1o godina, pa ubijemo pogrešne.

Mi smo dobro domaćini, Medo, da znaš, dzaba ti sva predostrožnost.

Mi one koji su  bili prema nama mnogo zlonamerniji od tebe, šaljemo kod tebe da im pružiš utočište.

Pa ide li, za Boga, da te geknemo u prijateljskoj poseti?!

Mada, ‘bem mu miša, Medo, ja sam zbog tebe danas  u gubitku.

Pola mojih mušterija koje su trebale danas da dođu da se neguju su naprasno otkazale dolazak, pa ja danas imam višak vremena.

Koji god program na TV-u okrenem veliča se majčica Rusija. 

Curi sa ekrana patetika u mlazevima.

Takvi smo mi  - mi volimo da preterujemo u svemu, srećom pa nas to preterivanje vrlo  kratko drži !

Između dve emisije o Rusiji, cuje se dzingl  ruske muzike.

“Nas i Rusa 300 miliona”…tjah!

Što ja volim matematiku, naročito ovako smislenu.

Gornji podatak mu više dođe kao statistika, a opšte je poznato da statistika nije baš najpreciznija metoda utvrđivanja činjeničnog stanja na terenu.

Zamislite kad bi tako uparili Kineze i Ruse, pa Kineze i Amerikance I Ruse?!

Pa onda grande finale: nas i Zemljana…zamislite cifru!

Što samo mi da se uparujemo sa Rusima?

Nama stvarno nikad nije dosta iskustva.

A ono je do sad potvrdilo  da se Ruski meda uvek povuče u zimski san u sigurnu pećinu kad  snegovi ozbiljno  počnu da veju, a nama  zalupi vrata pred nosom…

Kao…nije nas primetilo…bilo je nevreme…kao u crtanim filmovima.

I danas, gos’n Meda stiže u nasu malu avliju i  kažu da ce posetiti Puškinov spomenik.

Puškinov spomenik se nalazi kod Vukovog parka.

Izvini Medo, Vuk je za nas učinio više nego svi pesnici diljem Rusije…

Dakle, čika Meda u tuđoj zemlji obilazi spomenike matičnih pesnika i ne pada mu na pamet da se slučajno okrene ka Vukovom spomeniku.

Doš’o čovek o svom poslu, očigledno.

Ali je zato nama danas izmenjen red vožnje, zatvorene su ulice, zatvorene su radnje, spuštene su roletne, kroz rodni grad danas ne mogu da prođem gde mi je naum  i savetovano nam je da budemo strpljivi.

BINGO!

Strpljenje  je naše srednje ime !

Već skoro dve decenije !

Govorim o skorijoj istoriji, da se baš ne vraćam na onih turskih pet vekova…

Kad je strpljenje u pitanju – tu smo svoj na svome !

Mame će danas strpljivo putovati nekoliko sati da pokupe svoju uplakanu decu iz obdaništa, službenice koje su zakasnile na posao će strpljivo da otrpe šefovsku kritiku, a kola  Hitne pomoći u kojima  leži čovek sa infarktom će strpljivo da se povuče u kraj i sačeka da čika Meda prođe u svom blindiranom autu , vrednom 2 miliona dolara i ode do groblja da položi vence.

Za dva dana ce možda i  čovek sa infarktom da ode na groblje, ali u drugom svojstvu, ne kao posetilac, vec kao glavni akter.

Meda sigurno nije gledao našu najbolju komediju « Balkanski špijun », pa ne zna za istorijsku recenicu Ilije Čvorovića : - Pa koji je to auto bolji od Moskviča ?

Od istorijskih rečenica, kad smo mi u pitanju , možda pamti ono odsečno istorijsko « NE » od pre šezdeset godina.

Kud li i tad rekosmo, jer ovo što su tad ćutali su već odavno članovi EU.

Gledam ruskog  ambasadora  na B92, zvali ga danas da gostuje. Zanimljiva koincidencija.

Na  njemu nekako baš ruska kreacija :  prugasto odelo, prugasta  roze-lila kravata, crveno maramče u reveru ( ovo jedino pravdam kao nacionalno nasleđe i obeležje) i vrhunac : svetloplava košulja sa belom kragnicom.

Pa ne kaze se za dzabe : kao da je utekao iz ruskog cirkusa !

A onda prebacim kanal i ugledam  čika Medu kako maršira pored našeg preCednika.

Izgleda da  čika Meda  ima  boljeg stilistu od svojih ambasadora  .

Mada ja sve Ruse  nekako volim da zamišljam u kozačkom odelu kako jedu ruske kape…

Prilicno je simpati;an čika Meda  za svoje godine, reklo bi se cak i zgodnjikav. Nema kapu, ali  ima lep , dubok glas. Skoro kao Boris Godunov!

E sad, jest za glavu niži od našeg Borisa, ali imaju iste kravate.

Što ti je politička solidarnos’, k’o da su se dogovorili.

Verovatno sam ja jedina koja ce danas i gos’n  Medu da  gleda  kao muškarca, kako se smeje,  dok mu  svi ostali , razumljivo gledaju u novčanik.

Međutim, koliko se ja razumem u promatranje muškaraca, a nisam tu baš tanka, cenim ovaj muškarac neće pokazati novčanik, ali će  očekivati da svima  oko  spadnu gaće.

Dakle, čika Meda je pravi muškarac ! Kanješno !

I dok odmiče dan u kome « mi imamo gosta » , ja dižem ruke od svega i idem da dam svoj doprinos opštoj ruskoj euforiji.

Pustim Kalinku u izvodjenju  Hora Crvene armije.

Znate kako zvuče – da se smrzneš. K’o da si u Rusiji.

Negde posle Dnevnika na RTS 1 oko 20 h ću da pustim i pesmu « Večernji zvon ».  Nekako mi je simbolična. 

A u tom će nekako valjda i muž da mi se vrati s posla.

Izmožden, iscrpljen i sigurno mu neće biti do toga da zaigra kazačok.

Njega nisu, kao gos’n Medu vozali ceo dan, a nije dobio ni neku dodatnu dnevnicu zato sto smo imali gosta. Samo je dobio dodatan posao i par sati prekovremenog rada.

I dok gos’n Meda odlazi, počašćen nekim srbijanskim specijalitetima, ja se dogovaram za sutra  sa svima onima koji mi danas nisu došli, zato sto smo imali gosta.

Oni nisu došli, ja svoj novčanik nisam napunila, a gos’n Medin , kao što već rekoh, videti neću.

Skoro da zaboravih da je se danas u Beogradu slavi i Dan oslobođenja.

Mada, nekako se ne osećam baš oslobođenom.

Autobusi ne idu, kola sam sa parkinga morala da maknem, zatvorili su mi radnju sa cipelama u Bulevaru, Ruzveltovom ne smem da prođem. Na snazi su visoke mere bezbednosti.

I mi slavimo oslobođenje ?

Pa posle kažu za Srbe da su ksenofobičan narod….

 

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Oktobar 2009					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• Parada ponosa, ponos parade, prajd pride....
• Pansion "Kucica na selu" - raj na zemlji
• Jebem ti slona ili zasto ne volim bozure
• Made by PRC
• ' El mogu nesto da vam kazem....
• Pokretne stepenice
• Mogao je biti sasvim obican dan
• Ostavljena zena, dama ili pomoravska parničarka ...
• Kantri in tranzišn
• Cheesecake vs VASINA TORTA
• Kad vojnik (ne)place....
• Gde je sad moj Beograd....
• Od mrznje do mrznje i nazad...
• Klupica carobnica
• Kalenic - pijaca sa dusom
• Levanat u srcu, kosava u glavi...
• Akcija...pazi snima se...OPET
• Sitne duse, veliki gafovi
• Beograde, laku noc IV
• Beograde, laku noc III
• Beograde, laku noc II
• Beograde, laku noc...
• Pa bas dugo nisam...
• Udvaranje - arhaicna privilegija ljudi sa stilom
• Ovom ulicom vise necu da prolazim...
• Nedelja nasa nasušna
• Varanje ili samozavaravanje...nije vise vazno....
• Put za pakao
• Pogled u daljinu
• I naprosto se tuga desi....
• Stari Beograd - onaj kog vise nema
• Kako da te vole kad se sam ne voliš...
• Što ja volim goste…
• Znam te pusko dok si pistolj bila….
• Veliko spremanje - ne nasedajte uzalud
• Koliko kosta ziveti pristojno
• Fešta od smokava v.s Mica građevinka
• Kako boluju bolesni...
• Danas sam gospođa Ministarka...
• Koliko košta tuga....

• Imanje [2]
• Znanje [0]
• Stanje [0]
• Generalna [46]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom