Bebili

U opstoj pomami da se izdignemo iz svoje "zaostale" proslosti i primaknemo se "visokom" drustvu, stare navike ne da nisu pozeljne, nego su imperativno zakopane i pokusavamo da ih ubijemo na svaki nacin.

Samo sam jednom podlegla masovnoj histeriji u jednoj novokomponovanoj poslasticarnici i zavedena naivno narucila cheesecake.

Pokajala se kod prvog zalogaja.

Ne zato sto je bio lose spravljen.

Pojela sam kolac i sve vreme mi je duh mojih zenskih predaka sedeo na ramenu i vrteo neodobravajuce glavom.

Iz najudaljenijeg dela mog secanja je iskrsla recenica moje majke:

- Znas sta, kolac i sir ne biva na istom mestu i nema ni teorijske sanse da ja to spojim u istoj vangli.

Kako moj zivot odmice, sve cesce mi iskrsavaju sve te upozoravajuce, mudre misli koje su me svojedobno  izvodile iz takta za manje od sekunde. 

Setim se Vasine torte koju je naznacena gospodja  redovno pravila za crkveno crvena slova u januaru i oko Uskrsa.

A onda nadjem podatak kako je Vasina torta uopste nastala, te cu ga rado ovde podeliti sa citaocima ovog teksta:

KAKO JE NASTALA VASINA TORTA (smotana)

Ugledan, stasit i uvek elegantan gospodin Vasa Čokrljan iz Paraćina, dugo je odolevao uzdasima i neodoljivim pogledima brojnih udavača, sve od svoje 41 godine. Ali 1908, je najzad odlučio da prekine s veselim momačkim životom. Oženio se gospojicom Jelenom i postao, kako je njegova supruga kasnije tvrdila, “najbolji i najnežniji muž na svetu.” Njihova starija kći Ružica godinama je prepričavala događaje u vezi sa svojim rođenjem, koji su bili neposredni povod da naša nacionalna kuhinja bude obogaćena jednom novom, veoma ukusnom tortom.

Gospodin Vasa je bio presrećan kada je saznao da ce uskoro postati otac. Ali, pred kraj trudnoće je porodični lekar saopštio mladom paru da je beba isuviše krupna za nežnu građu gospođe Jelene, da uz to ima i nepravilan položaj, pa je preporučio da se porođaj obavi u nekoj poznatoj klinici u Beogradu. Veoma zabrinut i uplašen za svoju mladu suprugu, gospodin Vasa je odlučio da ne gleda na trošak, odveo je suprugu u Beč, kod jednog od najčuvenijih ginekologa toga doba.
Pokazalo se da je dobro učino, jer je samo veoma iskusan i vešt lekar mogao da spase i majku i dete koji su bili u životnoj opasnosti.

Beba je rođena uz mnogo muka i uz pomoć specijalnih klešta. Zahvaljujući dobroj nezi, uskoro su i majka i beba bile spremne da podnesu dug put do kuće. Vasina tašta, beskrajno zahvalna zetu što je svojim insistiranjem da se porođaj obavi u Beču spasao život njenoj kćeri i unučetu, želela je da mu se na poseban način oduži: osim bogatog ručka, mladu porodicu je po povratku očekivala i jedna nova, posebno ukusna torta koja je dobila naziv “Vasina torta” a u mnogim našim domaćinstvima se i danas priprema.

Hm...

Pokusala sam da nadjem podatak kako je nastao ovaj kolac sa sirom i da li mu je prica o genezi bar priblizno zanimljiva kao Vasina.

I to sto sam nasla, uopste mi nije pomoglo da se odlucim da ga ikad vise narucim.

 Evo vam link, da se i vi razocarate:

 http://en.wikipedia.org/wiki/Cheesecake#History

Nekako ovaj Vasa mi je simpaticniji, nase je gore list i pokazao je znacajan stepen zahvalnosti za ucinjeno dobro.

Bez da uvredim domacice koje se poslednjih godina prosto utrkuju u produkciji kolaca sa sirom, malko mi je komicno kad znacajnim glasom pozivaju goste:

- Dodjite na druzenje, napravila sam fenomenalan  cheesecake.

Stoj!

Doci cu na druzenje, to sa sirom ostavi slobodno u frizideru, ne iznosi pred mene.

Gde nestadose sve one recepture domacih vanilica, šnenokli, jabuka u šlafroku, zita sa slagom, salnjaka , palacinki  sa obicnim vulgaris dzemom, lenjih pita ili ne daj Boze, londonskih stanglica???

Kad vec pomenuh palacinke - i tu imam vrlo namcoraste primedbe.

Sa nutelom, mlevenom plazmom (?!), sa ananasom, visnjama, bla,bla,bla....

Man'te me spiska nadeva od kojih mi je cak i samo posle citanja spiska vec muka.

Dakle, moze sa dzemom od jagoda, sipka, kajsije, sljiva...ako je domacica bas resila da se potrudi, nafilovace sa orasima i secerom.

A ako je prigustilo, posuce samo secer...

Tiganj za palacinke mora da bude pocrneo, iskrivljen, na jednom mestu trajno nagoreo. Bacas ga kad mu otpadne drska, izbije nuklearni rat ili najave da neki veliki asteroid ubrzano putuje ka Zemlji!

Gde su nestala sva ona spontana druzenja gde uopste nije bilo vazno da li imas ikakav kolac?

Gde je nestalo sve to sto se zvalo " stizu kumovi, stavi kafu"?

Slaba sam na sve sto je vintage.

U mojoj zivotnoj postavci pod to spada:

kuhinja,

krojacica koju ne menjam poslednje dve decenije, 

prijateljstva od bar cetvrt veka,

okupljanje porodice za praznike za stolom,

pozdrav "pomaze Bog" ,

setnja nedeljom ruku pod ruku, korak po korak, uz cutanje koje je glasnije od svakog razgovora,

pisanje cestitki za Novu godinu naliv perom,

ljubav,

postovanje uspomena,

prastanje...

i nemojte mi zameriti...

ali cheesecake nikad nece dospeti na ovu moju listu...

VASINA TORTA vs Cheesecake  1:0

U ovoj utakmici ne racuna se cak ni ono "bod u gostima"!

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Parada ponosa, ponos parade, prajd pride....
• Pansion "Kucica na selu" - raj na zemlji
• Jebem ti slona ili zasto ne volim bozure
• Made by PRC
• ' El mogu nesto da vam kazem....
• Pokretne stepenice
• Mogao je biti sasvim obican dan
• Ostavljena zena, dama ili pomoravska parničarka ...
• Kantri in tranzišn
• Cheesecake vs VASINA TORTA
• Kad vojnik (ne)place....
• Gde je sad moj Beograd....
• Od mrznje do mrznje i nazad...
• Klupica carobnica
• Kalenic - pijaca sa dusom
• Levanat u srcu, kosava u glavi...
• Akcija...pazi snima se...OPET
• Sitne duse, veliki gafovi
• Beograde, laku noc IV
• Beograde, laku noc III
• Beograde, laku noc II
• Beograde, laku noc...
• Pa bas dugo nisam...
• Udvaranje - arhaicna privilegija ljudi sa stilom
• Ovom ulicom vise necu da prolazim...
• Nedelja nasa nasušna
• Varanje ili samozavaravanje...nije vise vazno....
• Put za pakao
• Pogled u daljinu
• I naprosto se tuga desi....
• Stari Beograd - onaj kog vise nema
• Kako da te vole kad se sam ne voliš...
• Što ja volim goste…
• Znam te pusko dok si pistolj bila….
• Veliko spremanje - ne nasedajte uzalud
• Koliko kosta ziveti pristojno
• Fešta od smokava v.s Mica građevinka
• Kako boluju bolesni...
• Danas sam gospođa Ministarka...
• Koliko košta tuga....

• Imanje [2]
• Znanje [0]
• Stanje [0]
• Generalna [46]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom