Bebili

Prodje pre neki dan covek pored mene u virtuelnom svetu i ....baci se na levu moju stranu sa grubom reci, podsmesljivom, vasljivom, teskom...

Udari gromada od coveka u moj levanat.

Vikipedija kaze:

Levanat je vrsta vetra koji duva na Jadranu. Duva sa istoka i genetski predstavlja "skrenutu" buru. Ravnomeran je i javlja se pri kišovitom vremenu i umerenim hladnoćama.

Tu mi je srce. Mislim, imam ja i druge delove tela koji su vredni, al cenim da mi je taj najznacajniji.

S te strane mi susti jedan morski talas sa splitske rive.

Sta da vam kazem..jebi ga, zalomilo mi se...nisam mogla da biram...mada i da jesam, opet bih odabrala tu kombinaciju DNK.

Hvala na pitanju, iako niste pitali..a ja retko i pominjem.

Nije da se ja nesto bas razmecem tim talasima, ali koliko god da ih ucutkavam, oni se nekako cuju drugacije od recnih, s kontinenta.

Kad se kod mene cuje taj levanat, to znaci da su mi iskrsle uspomene i da mi je tesko.

Da mi fali ziva rec,a da umesto nje imam jedan mutavi grob, ovde na domak Beogradu na jednom groblju.

Na OVOM GROBLJU, A NE NA ONOM. Tamo su cempresi, ovde....moze da bude i tresnja...

Ovakva, na primer: 

I ako je moj dobri otac, cistokrvni sumadinac, polozio svoju zenu iz Dalmacije u ovaj grob OVDE i imao petlju da se toj zeni klanja skoro 30 godina na sred ove Srbije, ja ne mogu da razumem da ce neko, bilo ko, da ikad prema meni hitne prezriv kamen nacionalizma, kom u ovom slucaju bas mesta nema.

Ja ne znam da li ce ova Srbija biti manja ili veca ako u njoj pocivaju kosti jedne katolkinje, koja je kvalitetnije  postovala svog muza od mnogih pravoslavki .

Zena koja je odbila mogucnost da ode pred svoj kraj i jos jednom vidi ulice svog detinjstva. Odbila tiho i mirno  recenicom:

- Sve sto ja imam  je - ovde. Ono tamo je uspomena na jedan grad i jedno drugo vreme.

Ja ne znam kome moze da smeta to sto slucajno poznajem Dioklecijanovu palatu malo bolje od samog Dioklecijana.

I sto znam da spremim lignje na dvesta nacina.

I sto mi je galeb bio domaca zivotinja.

I sto sam naucila koja je smokva najbolja.

Valjda ponekad sustim drugacije od kosave.

Ne znam. Stvarno ne znam.

Gde god da dodjem, ja sam "njihova".

To bi trebla da mi bude prednost. Valjda.

Kome je to vazno sto imam i neki gen nadaren za muziku, pesmu i klapu?

I jos se vise pitam, kome to moze da smeta? 

 

A dok sam ziva , sa svojim levantom pod miskom, pitacu se koliko moze da bude velika gromada koja ce sa svoja tri prsta, makar i virtuelno, da pokusa da mi iskopa oko...

Nije ni vazno...dok god taj moj levanat razume razliku izmedju ljudi koji dizu tri prsta i onih koja ta tri prsta koriste da se prekrste...i oproste....

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Jul 2010					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• Parada ponosa, ponos parade, prajd pride....
• Pansion "Kucica na selu" - raj na zemlji
• Jebem ti slona ili zasto ne volim bozure
• Made by PRC
• ' El mogu nesto da vam kazem....
• Pokretne stepenice
• Mogao je biti sasvim obican dan
• Ostavljena zena, dama ili pomoravska parničarka ...
• Kantri in tranzišn
• Cheesecake vs VASINA TORTA
• Kad vojnik (ne)place....
• Gde je sad moj Beograd....
• Od mrznje do mrznje i nazad...
• Klupica carobnica
• Kalenic - pijaca sa dusom
• Levanat u srcu, kosava u glavi...
• Akcija...pazi snima se...OPET
• Sitne duse, veliki gafovi
• Beograde, laku noc IV
• Beograde, laku noc III
• Beograde, laku noc II
• Beograde, laku noc...
• Pa bas dugo nisam...
• Udvaranje - arhaicna privilegija ljudi sa stilom
• Ovom ulicom vise necu da prolazim...
• Nedelja nasa nasušna
• Varanje ili samozavaravanje...nije vise vazno....
• Put za pakao
• Pogled u daljinu
• I naprosto se tuga desi....
• Stari Beograd - onaj kog vise nema
• Kako da te vole kad se sam ne voliš...
• Što ja volim goste…
• Znam te pusko dok si pistolj bila….
• Veliko spremanje - ne nasedajte uzalud
• Koliko kosta ziveti pristojno
• Fešta od smokava v.s Mica građevinka
• Kako boluju bolesni...
• Danas sam gospođa Ministarka...
• Koliko košta tuga....

• Imanje [2]
• Znanje [0]
• Stanje [0]
• Generalna [46]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom