Bebili

........MALA ZAPAŽANJA MALOG ČOVEKA - VELIKI LJUDI SE BAVE NEČIM DRUGIM......

Od mrznje do mrznje i nazad...

bebili | 20 Avgust, 2010 23:54

I tako...ona moja prica "Put za pakao" sa mog bloga iz novembra ovih je dana dobila epilog...

Ona je uspela da svog princa svojim zakeranjem pretvori u zapca...

Zabac je jedne veceri progovorio i saopstio da ce da trazi drugu princezu za koju se nada da ce umeti da odcuti kad treba, da zagrli kad treba i da bude bar malo zahvalna za ono sto je on spreman da pruzi.

I tako je poceo finalni okrsaj!

Promatram i ne umem da pomognem, a gledam kako mi najbolja prijateljica prolazi licni pakao i ne dozvoljava  da joj iko pridje ni sa vedricom vode i pokusa da smanji vatru prevrelih frustracija u jeku.

Njene prevrele frustracije nemaju bas mnogo veze sa ovim razvodom,ni sa ljubavlju...onom bezrezervnom, pogotovo... vise imaju veze sa njom, takvom kakva jeste.

Ona je od one vrste zena koje ne samo da se ne uce na tudjim greskama, ona se ne uci ni na svojim i to je konstanta. 

Ima li ista mucnije od razvoda u akutnoj fazi?

Prisecam se svog i nesto se ne secam da je izgledalo ovako...tacnije, mogu krvlju da potpisem da nije...

Gotovo je, maske su pale, svi obizri su se otanjili kao farmerke na kolenima posle dugog nosenja.

Pocinje se sa sitnim, jetkim primedbama , a zavrsava se sa topovskom djuladi ravno u srce i bankovni racun.

Potezu se sve slabosti onog drugog, izrecene u nekim neznim trenucima, kao najsvetija priznanja, i bacaju se ka novostecenom neprijatelju, kao bumerang.

A zna se kako se bumerang krece kroz prostor...

Emotivne ucene prste na sve strane, kao kisa iz prekinutog oluka.

Pasivna agresija se proliva na vedrice. Samari vise u vazduhu i s kranjim naporom se vezuju za ogradu zdravog razuma, ako ga je ostalo u tragovima.

Zapocinje se ritual mentalne torture: volim-mrzim-volim-mrzim-mrzim-mrzim-mrzim

Uzdam u njegovu razloznost taman onoliko koliko se ne uzdam u njenu.

Od mene se trazi da izaberem stranu u ratu. S indignacijom odbijam da to uradim, jer imam solidan IQ i umem da selektujem ono sto mi se servira kao "apsolutna" istina.

U medjuvremenu , moje reci, izgovorene nekad u nekim prilikama, kad zene caskaju neobavezno, sad su  izvrnute na hiljadu nacina i njima se manipulise u licnom obracunu "lepo mi je rekla moja prijateljica da treba da te ostavim"..."moje prijateljice su sve ovo vec odavno predvidele"...

Naravno , jos se nije osusila prva papirnata maramica od kad je odluka donesena, vec se  poteze advokatska argumentacija i pravi se popis deobe imovine...

Ne gubi se vreme, iako je toliko vremena uludo izgubljeno u toj prici...

A sad..red tuge, red kalkulacije.

Pragmaticnost pre svega! 

Izboriti se za svaki pedalj, po cenu toga da se danima i nedeljama (ne)srecu  u istom prostoru i vredjaju, sto pogledima, sto recima...auh, kakva borba!

Podeliti novce, posteljinu i case.

Slike, diskove, tepihe, stoljnjake, pozlacene escajge...

Dovesti protivnika do belog usijanja, pa ko prezivi i ne eksplodira - nosi sve.

Bingo!

Moj auto, tvoja terasa, moja mikrotalasna, ti uzmi muzicki stub.

Kad sam probala da je na nezno "navigam"  ka pravom izlazu i skrenem paznju da ne moraju da se bas valjaju po blatu, ozbiljni su ljudi, intelektualci, gladni nisu, bosi i goli nisu...i nikad to nece ni biti....... kad sam , greskom , pomenula da postoji i elegantan razvod...popila sam klasican nokaut.

U redu je, devojcice, znam da nisi kadra ni suknju nositi sa istom eleganicjom sa kojom to neki drugi umeju, a kamoli razvod!

Ne moras ujesti bas svaku ruku koja je probala da ti pomogne.

Do juce ste se lepo lagali i verovali slepo u tu laz....ok...neki malo duze...

I na kraju, zabac resio da bude  ono dete s kraja price o carevom novom ruhu...i mogu da kazem da mu kapu skidam na hrabrosti.

A carica je sad smrtno uvredjena.

I kaze: - Ja njega volim.

Usudih se da kazem naglas:

-Ne, ne volis ti njega, ti volis sliku koju s njim mozes da napravis, da ga udenes u tvoj suvi kolaz zivota, kao parce 'artije s kojom mozes zamahati tamo nekima.

Ne mali broj puta sam prisustvovala  njenom "voljenju" njega.

Kad su se upoznali i kad su izasli prvi put, ja sam pitala naivno : "Kakav je?"

Dobila sam odgovor koji je opisao ko je on u tehnickom smislu: "Lekar, ima stan, radi na toj i toj klinici!"

Ja umem da ucutim , za razliku od nje, pa nisam ponovila pitanje "Kakav je"...

I na zalost, ona ni posle cele decenije ne moze da mi da odgovor na to pitanje sve i da ga ponovim...

Kad prodje ova akutna faza, i smire se strasti, a jesenje kise speru ovo blato i mulj kojim se sad pune njihovi dani, ovaj ce razvod biti Bozji blagoslov.

Zar se sve to ne moze malo sofisticiranije, neznije? 

Zasto ljudi pokazu do kraja svoja prava lica kad su saterani u coskove?

Zar moramo bas sve uciniti da se do kraja ogadimo onome ko je trebao da nam bude najbolji prijatelj za ceo zivot?

Za Boga miloga, zar nije lakse dovesti nekog u poziciju da mu okrenes i drugi obraz, ako te udari jednom?

Zar ne znate da ce samar boleti kratko, a ruka koja ga je zadala moze i da otpadne?

O, ljudi...o zene...mora li sve to bas tako? 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Komentari

Re: Od mrznje do mrznje i nazad...

sanjarenja56 | 21/08/2010, 06:52

Ovo bi bio priručnik "Kako se ne treba razvoditi!, ali i "Kako ne treba započinjati vezu"!

Re: Od mrznje do mrznje i nazad...

bokikojic | 21/08/2010, 10:54

Kraj je uvek kraj. Ili zelis jos, ili ti je dosta svega BEbili!

Re: Od mrznje do mrznje i nazad...

tajanad | 21/08/2010, 12:16

ne volim takav naćin rastave..
ma ne volim nikakve rastanke uopće.
ali ponekad nema druge..ljubav nestane, kao da nikada nije ni postojala..tada ipak treba ostati čovjek..
i reči, ok nije išlo..krenimo dalje...
ma, lako je reći..stvarnost je uvijek drugaćija...kao u ovoj priči..na žalost

Re: Od mrznje do mrznje i nazad...

Lillian Q | 21/08/2010, 12:31

Uvek onaj koji je ostavljen ima neku ludu potrebu da povredi onoga koji ga je povredio. Tužno, ali je tako. I retki su oni koji uspeju da iskontrolišu taj impuls. Uglavnom počne gadjanje blatom ...

Re: Od mrznje do mrznje i nazad...

mirka | 30/08/2010, 17:33

Mozda je dostojanstvenije sa manje emocija...obostranih...

Nekad neko izvuce ono najgore iz nas...
a uvek mozemo bolje...i treba se truditi,
a ne samo prepustiti emocijama koje nas talasaju i ponekad sumanuto nose..

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb