Bebili

Znam te pusko dok si pistolj bila….

bebili | 19 Oktobar, 2009 22:07

Taman kad pomislim da nista ne moze vise da me iznenadi, nesto il’ neko se nadje da obavi taj castan zadatak.

Da ne ulazim u licne detalje - nisu zanimljivi , ali cudim se kako se to neki svet promeni i poleti u nebesa kad zaradi malo ili malo vise para.

Padaju mi razne asocijacije na pamet, od zabe koja dize nogu da se potkuje, do opanka na kom je izrasla stikla…

Dodjes u poziciju da si nepozeljan u necijem zivotu, jer si svedok vremena kad nam prijatelji nisu bili « neko i nesto ».

Nije lepo da se secas vremena kad su ti prijatelji u ormanu imali tri suknjice i dva dzemperica i z »Beteks »-a , vremena kad se natezu oko toga da li prvo da plate telefonski racun ili struju, kad se jela pasuljica i kad nije moglo da se odvoji ni za vikend na Divcibarama.

Ih, ko jos pamti ta vremena…

Ja pamtim, sta cu, al’ zamislite ovog sto si mu u zivotu nepozeljan. Zamislite situaciju :

Uspeo si u zivotu i taman se napenalis da nekom ispricas , sav vazan kako si kupio neku Max Maru i dosao sa Ibice, a onda se setis da taj neko ne pada na Max Maru.

Nikad i nije, voli Armanija i nosio ga je jedno dve decenije pre nego sto si ti i cuo za Max Maru.

Dignes nos, zauzmes stav « ne dodiruj,uspeo sam i bogat sam », nadobudno pustis pogled po okolnom roblju i nizoj vrsti kojom si okruzen…ceo se Suncev sistem vrti oko tebe.

Taman kad pocnes da iskreno verujes u to, sretne te najbolji prijetalj, koji te poznaje tries’ godina…

To vise nije prijatelj nego svedok!

I to nepozeljan! (Dalje)

Veliko spremanje - ne nasedajte uzalud

bebili | 19 Oktobar, 2009 22:05

Dodje meni dva puta godisnje napad feng shuia, pa je jedan od ta dva puta bio danas.

Krenula sam bombasticno, resena da pobacam svaki visak u kuci, da otvorim prostor za neku novu energiju i da se ratosiljam svih nepotrebnih stvari.

Pocela sam ujutro sa komodom u spavacoj sobi, a zavrsila sam pred ponoc sa TV stocicem i vitrinicom sa diskovima u dnevnoj sobi.

Medjutim….

Prvo sam pronasla svoju clansku plavu liru – kartu Muzicke omladine iz 1981 za koncert na Kolarcu.

Naravno da sam se skoro rasplakala!

Tad sam mrzela iz dna duse te koncerte ozbiljne muzike na koje sam morala da idem, a sad, evo vec sesti Bemus zaredom protice bez mog prisustva.

Ne zato sto mrzim ozbiljnu muziku , vec zato sto je moj novcanik uvek nekako praznjikav pocetkom oktobra.

Onda sam pregledavala knjige i resavala se koju da izbacim. Auuu, sta se tu nakupilo bespotrebnih i tugaljivih naslova ! A hocu da umrem sto sam par kapitalnih knjiga ostavila tamo negde...gde moje naslednice jedva da umeju da sricu...

Medjutim, kako sam koju od ovih uzimala u ruke i citala posvete, tako sam ih vracala u police. Taman resim da mi bas ta vise ne treba, kad ono – otisak necije ljubavi na prvoj stranici. Sta god da je posle posvete pisalo, meni vise nije bilo vazno.

Izbacila sam svega nekoliko tanjusnih knjigica recepata – « Zdrava ishrana », « Salate » i Orvelovu « 1984”. Za slobodu je pao i prirucnik “Svet biljaka”. Salate – ne jedem, Orvelovu sam prezivela nekim cudom, a bilje sto sam gajila – gajila sam.

Onda sam nasla svezanj starih pisama.

To sam se BAS nameracila da bacim.

Pre nego sto sam ih ubacila u crnu, plasticnu kesu, rekoh sebi

– Daj da procitam bar neki redak!

Jaooooo, kud sam pocinjala?

Ih, zlatno vreme kad si pisma pisao rukom.

Zanimljivo, sad vec godinama saljemo jedni drugima mailove, ali ni jedan mail nisam sacuvala.

A sad u ruci drzim pismo iz 1991.

Poslato je iz Dizeldorfa , oko 23.novembra i u njemu me moj tadasnji momak nesto tesi.

Posle toga sam se naglas smejala izlivima ljubavi jednog dvadesetpetogodisnjaka. Koliko drame zbog par meseci razdvojenosti!

Kad ti decko u ljubavnom pismu napise “mali moj”, znas da za njega ne treba da se udajes, jer ti nista veliko ne moze ponuditi!

Ipak, totalno sam se vratila u to vreme i raznezila do koske. Nisam ga gadura koja pljune na proslost. Poslazem lepo, pedanto i umotam masnicom secanja. I ne dopustam da se to iz kuce izbacuje. Izvin'te, kome se ne dopada, ne mora da bunari u bas tom delu ormana!

A onda sam naisla na prospekte sa putovanja…

Ju, kakva divota….Venecija, Stokholm, Split…

Kad vec ne mogu sad da putujem, bar prospekte mogu da sacuvam. Koliko je davno bilo, prosto se pitam da li sam te gradove ikad videla.

Pokupila sam fotografije sa razlicitih strana stana i pokusala da ih slozim po godinama. Probala, ali posle 3 minuta sam odustala.

Otkud znam kad sam imala crvenu , kratku kosu, a kad sam nosila leviske i spenserice?

Uh, na jednoj slici pouzdano znam da nemam vise od 25 godina, ali sam obucena kao iz doba kralja Tvrtka I.

Ali ubijte me, ja to ne mogu poredjati hronoloski, pa sam sve slike smestila u dve velike koverte i obecala sebi da cu razviti sve slike u poslednjih sedam godina , te time upotpuniti kolekciju jednog ludaka.

Odem da revidiram diskove.

Tu stvarno ima svega i svacega.

Pre 10 godina sam imala prilicnu opsesiju na tu temu. Probudim se nedeljom u pola 9 , popijem kafu, pare u dzep i pravac SKC.

A tamo, milina…tezga do tezge, izbor da se zaledis, a diskovi dzabaka.

Posto mi se to vreme poklapa sa brakorazvodnom parnicom, mozete misliti kakav je to miks diskova bio.

Kao da ih je birao sizofrenik sa trostruko podeljenom licnoscu!

Tako sam danas pronasla Lorenu MCKennitt zajedno sa “Najvecim hitovima” grupe Abba, a odmah iza Abbe Jarrettov “Koln concert”.

Vagner, do Petra Grase, a iza Grase otegla se Nina Simon.

Kad bi svi zajedno zapevali i zasvirali, ma kakav Band Aid…

Setim se da mi je taj razvod bas konfuzno pao, pa kaka razvod – takav i muzicki izbor!

E, mali moj…

Od 475 diskova koliko sam ih jutros imala, posle revidiranja je ostalo 470.

Izbacila sam komada 5, uz tesku muku i premisljanje, a i preskakali su. Abbu sam zadrzala. Izgleda da nekih trauma ne mozemo da se lako oslobodimo !

Najduze sam se zadrzala sredjujuci dokumenta.

Tu sam mogla sita da se nabacam, ali nisam…

Posebna fascikla za Ugovore o kupovini stana, pa posebna fascikla sa izvodima iz maticne knjige rodjenih, drzavljanstvo i brakorazvodne parnice, pa onda fascikla sa diplomama od osnovne do faksa i pride 4 kursa, zute diplôme sa Instituta za strane jezike iz Jovanove.

Dakle, kao sto rekoh, tu sam bas mogla da se nabacam i oslobodim prostor za jos vecu promaju u svom zivotu , ali sam odustala.

Kad je sve to stajalo mirno deceniju i duze, moze jos par meseci.

Fakat, nista od gore pobrojanog mi ne treba i bas nicemu ne sluzi, ali sto da taj sektor nastrada vise od ostalih koji su potkaceni feng shui manijom od jutros?!

Pogledam u malecku kesu do pola napunjenu ( uglavnom slipovima od bankomata , starim novinama i ponekom hemijskom koja na kojoj je uginula mina, a zamenu nemam), pa shvatim da nikad ja necu dobiti Nobelovu nagradu i necu se udati za direktnog potomka Rokfelera, dok god cuvam ovoliku kolicinu gluposti.

A mozda to i nisu gluposti ?

Mozda je to sam moj zivot, poredjan na police, spakovan u fioke, povezan satenskim trakama, pomalo prasnjav, ali MOJ.

A nije lepo da mi MOJ zivot zavrsi u kontejneru prerano.

Ionako, svako dan gledam neke stare ljude koji u kontejneru traze malo hrane ili nesto sto mogu da prodaju na buvljaku za neku sicu.

Ne bih da ih jos i ja razocaravam sa bezvrednim i neupotrebljivim diplomama I pismima “mali moj”. Nije nista sto se moze pojesti...

Bas je dobar taj feng shui napad!

Skapiras da imas zivot. I onda, i sad....a za buducnost nek se pobrine onaj odozgo! Ja mu na nevidjeno verujem!

Koliko kosta ziveti pristojno

bebili | 19 Oktobar, 2009 22:00

Kaze mi juce prijatelj koji zivi u Zajecaru da je nas zajednicki poznanik, fin covek, obrazovan, dobar i vredan kupio kucu u selu pored Zajecara.

Lepa kuca, trosobna, sredjena na par ari placa, sa vodom, strujom i bunarom, za ne daj Boze.

Obradujem se ja sto se covek stambeno obezbedio i pitam koliko ga je kostalo sto sto je kupio, a prijatelj mi kaze:

- 1500 Eura.

Znam da su kuce po Srbiji jeftine, ali ovoliko…

I onda pocnem da racunam.

Pola kvadratnog metra mog stana kosta koliko i trosobna kuca. Pa stvarno sam slepica!

A u toj kuci kojoj mozes sledece:

- da skuvas rucak u kuhinji

- da ga serviras u dnevnoj sobi

- da prilegnes u spavacoj sobi posle tog rucka

- pa kad se odmoris, odes u radnu sobu i krenes da radis

- na kraju dana se istusiras u kupatilu

- i opet odes da prilegnes u spavacu sobu

- ujutro popijes kafu na tremu

- pa odes iza kuce da pogledas bastu, koju ako si razumen i vredan mozes da posadis i poberes plodove od kojih ces da …

- pravis rucak u onoj istoj kuhinji sa pocetka ovog nabrajanja

Ako ti nestane voda iz gradskog vodovoda, ne moras da cekas cisternu, nego odes do bunara, pa se napijes.

Hm…i stojim ja tako uspravno u svom stanu na pola kvadratnog metra i mislim se sta mogu da uradim u tih pola kvadrata ????

I shvatim da mogu samo da prdnem u cabar ( koji nemam, kao ni bunar, ni bastu, ni trem ).

Al ovi sto su pisali pravila i definisali kriterijum kvalitetnog & snobovskog zivljenja, pa rangirali prestizne i pozeljne lokacije za zivot su me inficirali tim svojim stavom.

I dok god postoje budale kao ja, koje ne sagledavaju razlike izmedju prezivljavanja i kvalitetnog zivljenja, biraju samo prezivljavanje - kuce po Srbiji ce se prodavati u bescenje.

Kupovace ih onaj mudar svet koji te razlike sagledava.

Ceo dan sam razmisljala o tome i jos po malo imam osecaj da sam u masi onih koji imaju spicaste usi i dugacak, barsunasti rep.

Nije za stoku da se siri u lepoti prirode i prostora.

Bar ne za dvonoznu stoku koja nece mozak da ukljuci!

Ne bih vas vise zadrzavala, idem da nadjem cabar, mada je neizvesno gde cu da ga odlozim.

Kratka sam sa prostorom.

Ko sam ja?

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Oktobar 2009					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31