Bebili

........MALA ZAPAŽANJA MALOG ČOVEKA - VELIKI LJUDI SE BAVE NEČIM DRUGIM......

Starosti - pakosti ...

bebili | 22 Jul, 2009 01:30

Ulazim u sobu, na krevetu leži skupljena starica, čini mi se mogla bi u šaku da mi stane.

Sicušna mrvica zlata...

Jedva diše, gleda me svojim nebesko plavim očima.

- Tetkice, pa šta je to? Gde je naš dalmatinski borbeni duh? Šta je sa voljnim momentom?

Tetka mi jedva odgovara, čujem joj glas, tih, da tiši biti ne može...

Hvatam je nežno za ruku. Pomazim je po glavi. Topla joj ruka, kao devojački snovi.

Gledam joj ruku, bela, nežna i kad bih samo u ruku gledala - verovala bih da ima za nju još dana pod ovom kapom nebeskom.

Sestra moje majke u svojoj osamdesetoj godini tiho i naglo kopni i ja tog časa znam da će se ona i njena sestra uskoro sresti.

Pitanje je trenutka.

- Hvala ti što si došla. Nisam dobro, vidiš i sama. A i dosadilo mi...

Vidim i sama.

Stisnulo mi se grlo, a reč ni da izađe,  ni da se ne izgovori, a ni da se otćuti...

A nekad je bila jedna od najlepših žena u Splitu.

Prebaci mantil na ramena, podigne ispod kragnu bele košulje i prodje rivom svesna da svi gledaju u nju. Bele puti, guste plave kose, uspravna kao strela, elegantnog koraka.

Sve je prosce rasterala svojim stavom....nedodirljiva , ledena kraljica...

Čudni su putevi gospodnji i naneli su je u Beograd pre više od pola veka.

Jedan je ipak, bio prilično uporan i otopio taj led.

Rodila je dve ćerke.

Jedna živi na 250 km od nje i javi se par puta mesečno da pita kako je i tu se priča završava.

Druga, koja je sad neguje, skoro da je bolesnija od nje. 

Njen unuk, moj dragi sestrić uzima tanjir, seda pored svoje bake i polako je hrani.

Baka odbija da jede, baš kao sto je on odbijao da jede kad je bio mali, a ona ga strpljivo hranila.

- Znaš...umorila sam se. Dosta je bilo od mene. I nemoj da me ubeđuješ ni u šta, molim te...

To mi kaže i ja je razumem.

Da brojiš do osamdeset, umoriš se, a kamoli da živiš toliko i ne baš u idealnim uslovima.

Nedodirljiva, ledena kraljica sad na moje oči rešava da ode zauvek i mi nemamo načina da je sprečimo.

Ovlaš joj poljubim  tu lepu, toplu, belu ruku i polako je pustim.

- Tetkice moja, ajde malo odmori, a  ja sutra dođem opet i donesem ti krempite.

Krempite su njeni omiljeni kolači. 

Izašla sam iz sobe sporo, nisam mogla da se okrenem i da je pogledam još jednom.

Nek mi Bog oprosti na mojoj slabosti.

Ako bude sreće, ja ću stići da joj sutra donesem krempite. Bar jednu kašičicu da pojede.

Sedam u njihov vrt,pun ruža, palim cigar i gledam kako sunce zalazi.

Ćutim, a muž mi sedi iza leđa.

Ulazim u kola, muž ih pali i ja gotovo bezglasno  kažem :

- Daj mi , Bože, smrti u cipelama.

Neću više pisati o ovome.

Nema šta više da se doda.

Ako bih vam nešto i dodala o jednoj od najlepših žena u Splitu tog doba sve bi stalo u ovo...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Komentari

Re: Starosti - pakosti ...

mirvas | 23/07/2009, 10:57

...bem ti zivot...

Re: Starosti - pakosti ...

Plava Baklava | 26/07/2009, 07:18

......tesko, tuzno za one koji ostaju kad odlazi onaj koga vole.....ali, ona odlazi voljena i po redu, kako narod kaze....Bogu hvala da je tako ..... i da se ne muci ..... blago tebi sto je imas i blago njoj sto ima tebe....ljubimo vas

Re: Starosti - pakosti ...

ivananeda | 28/07/2009, 14:51

Tacno sam je zamislala, i nju i Rivu

Re: Starosti - pakosti ...

Xe | 07/08/2009, 23:59

:(
Kad god da odu, prerano je...

Re: Starosti - pakosti ...

ivana | 10/08/2009, 02:06

prava dama...
srecna si shto si je imala i shto je bila u tvom zivotu toliko lepo i dugo...
ljubim te, dushice.

Re: Starosti - pakosti ...

ivananeda | 25/08/2009, 09:55

Opet sam dosla da procitam....predivno...a kad ces nesto novo?

Re: Starosti - pakosti ...

ivananeda | 25/08/2009, 09:55

Opet sam dosla da procitam....predivno...a kad ces nesto novo?

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb