Bebili

Ulazim u sobu, na krevetu leži skupljena starica, čini mi se mogla bi u šaku da mi stane.

Sicušna mrvica zlata...

Jedva diše, gleda me svojim nebesko plavim očima.

- Tetkice, pa šta je to? Gde je naš dalmatinski borbeni duh? Šta je sa voljnim momentom?

Tetka mi jedva odgovara, čujem joj glas, tih, da tiši biti ne može...

Hvatam je nežno za ruku. Pomazim je po glavi. Topla joj ruka, kao devojački snovi.

Gledam joj ruku, bela, nežna i kad bih samo u ruku gledala - verovala bih da ima za nju još dana pod ovom kapom nebeskom.

Sestra moje majke u svojoj osamdesetoj godini tiho i naglo kopni i ja tog časa znam da će se ona i njena sestra uskoro sresti.

Pitanje je trenutka.

- Hvala ti što si došla. Nisam dobro, vidiš i sama. A i dosadilo mi...

Vidim i sama.

Stisnulo mi se grlo, a reč ni da izađe,  ni da se ne izgovori, a ni da se otćuti...

A nekad je bila jedna od najlepših žena u Splitu.

Prebaci mantil na ramena, podigne ispod kragnu bele košulje i prodje rivom svesna da svi gledaju u nju. Bele puti, guste plave kose, uspravna kao strela, elegantnog koraka.

Sve je prosce rasterala svojim stavom....nedodirljiva , ledena kraljica...

Čudni su putevi gospodnji i naneli su je u Beograd pre više od pola veka.

Jedan je ipak, bio prilično uporan i otopio taj led.

Rodila je dve ćerke.

Jedna živi na 250 km od nje i javi se par puta mesečno da pita kako je i tu se priča završava.

Druga, koja je sad neguje, skoro da je bolesnija od nje. 

Njen unuk, moj dragi sestrić uzima tanjir, seda pored svoje bake i polako je hrani.

Baka odbija da jede, baš kao sto je on odbijao da jede kad je bio mali, a ona ga strpljivo hranila.

- Znaš...umorila sam se. Dosta je bilo od mene. I nemoj da me ubeđuješ ni u šta, molim te...

To mi kaže i ja je razumem.

Da brojiš do osamdeset, umoriš se, a kamoli da živiš toliko i ne baš u idealnim uslovima.

Nedodirljiva, ledena kraljica sad na moje oči rešava da ode zauvek i mi nemamo načina da je sprečimo.

Ovlaš joj poljubim  tu lepu, toplu, belu ruku i polako je pustim.

- Tetkice moja, ajde malo odmori, a  ja sutra dođem opet i donesem ti krempite.

Krempite su njeni omiljeni kolači. 

Izašla sam iz sobe sporo, nisam mogla da se okrenem i da je pogledam još jednom.

Nek mi Bog oprosti na mojoj slabosti.

Ako bude sreće, ja ću stići da joj sutra donesem krempite. Bar jednu kašičicu da pojede.

Sedam u njihov vrt,pun ruža, palim cigar i gledam kako sunce zalazi.

Ćutim, a muž mi sedi iza leđa.

Ulazim u kola, muž ih pali i ja gotovo bezglasno  kažem :

- Daj mi , Bože, smrti u cipelama.

Neću više pisati o ovome.

Nema šta više da se doda.

Ako bih vam nešto i dodala o jednoj od najlepših žena u Splitu tog doba sve bi stalo u ovo...

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Parada ponosa, ponos parade, prajd pride....
• Pansion "Kucica na selu" - raj na zemlji
• Jebem ti slona ili zasto ne volim bozure
• Made by PRC
• ' El mogu nesto da vam kazem....
• Pokretne stepenice
• Mogao je biti sasvim obican dan
• Ostavljena zena, dama ili pomoravska parničarka ...
• Kantri in tranzišn
• Cheesecake vs VASINA TORTA
• Kad vojnik (ne)place....
• Gde je sad moj Beograd....
• Od mrznje do mrznje i nazad...
• Klupica carobnica
• Kalenic - pijaca sa dusom
• Levanat u srcu, kosava u glavi...
• Akcija...pazi snima se...OPET
• Sitne duse, veliki gafovi
• Beograde, laku noc IV
• Beograde, laku noc III
• Beograde, laku noc II
• Beograde, laku noc...
• Pa bas dugo nisam...
• Udvaranje - arhaicna privilegija ljudi sa stilom
• Ovom ulicom vise necu da prolazim...
• Nedelja nasa nasušna
• Varanje ili samozavaravanje...nije vise vazno....
• Put za pakao
• Pogled u daljinu
• I naprosto se tuga desi....
• Stari Beograd - onaj kog vise nema
• Kako da te vole kad se sam ne voliš...
• Što ja volim goste…
• Znam te pusko dok si pistolj bila….
• Veliko spremanje - ne nasedajte uzalud
• Koliko kosta ziveti pristojno
• Fešta od smokava v.s Mica građevinka
• Kako boluju bolesni...
• Danas sam gospođa Ministarka...
• Koliko košta tuga....

• Imanje [2]
• Znanje [0]
• Stanje [0]
• Generalna [46]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom