Bebili

Pobegosmo danas iz grada. Moj otac svoje penzionerske dane troši na svom placu.

Ako ćemo preciznije , troši ga u kući u kojoj se rodio.

Iza kuće je ogroman hrast. Ne zna se koliko stari hrast broji leta, ali je pogolem.

Kazu da je taj hrast "zapis"- zapisno drvo.

Kad sam se malko raspitala šta je zapisno drvo , našla sam ovakvu informaciju:

"Veruje se da je zavetno drveće imalo ulogu prvih hramova kraj kojih su se ljudi molili Bogu. Narodno verovanje kaže da drvo zapis ne valja seći, penjati se na njega, niti grane njegove goreti makar i same pale, jer ćeš umreti. "

A lep nam je taj hrast u dvorištu, krasi ga i daje hladovinu za vreme najvećih vrućina.

I tako danas, dođosmo mi do hrasta.

Izbacim ja neku ležaljku pod njega i obavestim okolinu da ću da dremnem i da me ne uznemiravaju.

Zaspala sam kao da sto godina krevet videla nisam.

A pre nego što cu da zaspim, malo mi se motale neke misli po glavi, pa se setih svoje pokojne babe.

Opasna zena, za ono vreme teška avangarda.

Bila iz bogate kuće, u majke jedinica, kažu da je zaustavljala dah kako je lepa bila.

Crvenokosa, a put bela kao mleko.

Baš i nije morala da deli te crvene gene i meni,

jer svake godine čim grane prvo sunce,

moje lice moze na konkrus "ko je pegaviji - Pipi Duga Čarapa ili ja"

i obavezno na tom konkursu pobeđujem. 

I jedan dan, baba dođe kod svoje majke i kaže da će za pola godine da se porodi.

Zakuka prababa: - Govori, ko je, da mu ja presudim!

Do smrti moja baba nije rekla ko je otac deteta.

U to doba, dvadesetih godina prošlog veka, takve su spaljivali na lomači, bez neke impozantne griže savesti, al' ne haje moja baba za lomaču, vec se drži svoje odluke.

I rodi  lepog dečačića.  Prababa bila malo ljuta, ali šta će, ne gađa  se kamenom na rođeno dete.

Ne prođe koja godina, baci na moju babu oko prilično zgodan momak .I uporan!

Kako su ljubavisali i gde su se našli, nismo saznali. 

I jednu noć, moja baba preko pendzera utekne i dođe kod mog dede.

Deda bio duševan čovek i odmah je pitao što je došla sama, kad nije sama u zivotu,

već ima dete.

Ako ćemo realno, deda bio jos veća avangarda sa tim stavom - u to doba.

I tako se njih dvoje "odmetnuše" od ljudi, i dobiše jos troje dece.

Moj otac stigao poslednji.

Bio malečak i bolešljiv, pa su sve nekako mislili da mu nema duga veka.

Tu se negde i zarati,  mnoge su nevolje njih dvoje imali tokom rata, al' kako sve prođe , prođe i rat. 

Deca poodrasla, onaj najstariji ode u vojsku.

I vrate im ga posle par meseci u limenom kovčegu.

Poginuo nekako za vreme služenja vojnog roka. Kako..eh...to je vojna tajna bila, a sanduk se nije smeo otvarati.

Stric i tetka započeli svoje živote, moj otac se iškoluje, zaljubi  i oženi mojom majkom.

Tokom godina od sve porodice koja je bila prilično velika, svi pomreše, sem mog oca.

I zapisa.

A ja legla pod zapis i mislim se... šta li ću ja sanjati ako i zaspim ...

Mota mi se muz po dvorištu, otac seo na trem i odmara.

Sin mog muža nije danas s nama, a ja bih volela da jeste.

Nisam ga ja rodila, ali bi mu život svakako dala da mu zatreba.

Neverovatno je to dete.... kad smo ga prvi put doveli u tu  kuću dete je hteo da ostane. Plakao je kad smo se vracali u naš stan .

I svaki put kad nam dođe, prvo što pita:

- Kad ce deda da me vodi tamo?

Zgledamo se muž i ja svaki put, nikako nam jasno nije što Mihajlo insistira baš svaki put da dođe negde gde nema za njega ni interneta, ni drugara , ničeg sem prirode, voćaka i hrasta. 

A u hrast svaki put gleda kao omadjijan i stalno traži da mu pričamo kako je hrast tako veliki i ko ga je posadio.

Šunja po imanju, pravi zamke za fazane, juri bubamare, pentra se po drveću.I ne možeš ga odvući nazad nikako. 

Inače, moj otac koji njemu nije "pravi" deda s njim ima strpljenja za medalju.

Nikad detetu niko nije rekao kako da mog oca  zove, dete  ga samo zazvalo  prvi put kad ga je videlo "deda"...

I njih dvojica su neviđen tandem.

Kad sede i jedu, to rade na isti način, imaju iste pokrete, imaju čak i iste komentare.

Često sam se pitala  gde li je onaj odozgo pogrešio kad je delio "karte" ???

I tako dremnem ja danas pod hrastom. Ne sećam se da sam išta sanjala.

Probudim se i onako bunovna, srknem kafu. 

I pade mi nešto na pamet, da nikad oca nisam pitala kako se zvao taj njegov polubrat,

prvi sin moje avangardne babe.

Nije to baš priča koja se prepričava s poletom u ovoj porodici, više su je tretirali kao porodičnu sramotu.

O pogani, grešni svete, sudiš drugom, a svoje oči ne trebiš od balvana.

Gledne me otac ispod oka, pa me pita:

- Otkud ti to pade na pamet, dete drago?

- Pa , nikad mi nisi rekao ništa o tome, a glupo je da ne znam kako mi se zvao rođeni stric, kog nisam ni stigla da upoznam.

Uzdahnu moj dobri otac, pogleda nekako setno tu našu kućicu i taj zapis, pa kaze:

- Zvao se Mihajlo!

Odvalila mi se vilica do poda. 

Ima trenutaka u životu kad prosto i jednostavno podigneš maglu sa kojom si hodao , nejasan i sebi i drugima  i shvatiš da ima nekih čudnih puteva gospodnjih, koje mi nikad nećemo razumeti.

Od moje porodice, posle mog oca i mene, nikog nema ko bi nasledio hrast.

Moj dobri čovek za kog sam se udala,  kome se u životu jednom posrećilo i dobio sina Mihajla , sa mnom nema dece.

Al' mene to nije sprečilo da ostanem s njim i odreknem se tog dela "bračne tekovine".

A čudili mi se čak i najbliži što ne nađem nekog s kim ću decu praviti.

I nemam ja kome ostaviti taj hrast, nego ovom nasem Mihajlu...jednom kad nas ne bude bilo...

Sve to dođe na svoje! 

Poveže onaj ing. odozgo konce i otka na svoj način najlepsi testament koji se može, 

verujte vi meni, nasmejanoj !

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Parada ponosa, ponos parade, prajd pride....
• Pansion "Kucica na selu" - raj na zemlji
• Jebem ti slona ili zasto ne volim bozure
• Made by PRC
• ' El mogu nesto da vam kazem....
• Pokretne stepenice
• Mogao je biti sasvim obican dan
• Ostavljena zena, dama ili pomoravska parničarka ...
• Kantri in tranzišn
• Cheesecake vs VASINA TORTA
• Kad vojnik (ne)place....
• Gde je sad moj Beograd....
• Od mrznje do mrznje i nazad...
• Klupica carobnica
• Kalenic - pijaca sa dusom
• Levanat u srcu, kosava u glavi...
• Akcija...pazi snima se...OPET
• Sitne duse, veliki gafovi
• Beograde, laku noc IV
• Beograde, laku noc III
• Beograde, laku noc II
• Beograde, laku noc...
• Pa bas dugo nisam...
• Udvaranje - arhaicna privilegija ljudi sa stilom
• Ovom ulicom vise necu da prolazim...
• Nedelja nasa nasušna
• Varanje ili samozavaravanje...nije vise vazno....
• Put za pakao
• Pogled u daljinu
• I naprosto se tuga desi....
• Stari Beograd - onaj kog vise nema
• Kako da te vole kad se sam ne voliš...
• Što ja volim goste…
• Znam te pusko dok si pistolj bila….
• Veliko spremanje - ne nasedajte uzalud
• Koliko kosta ziveti pristojno
• Fešta od smokava v.s Mica građevinka
• Kako boluju bolesni...
• Danas sam gospođa Ministarka...
• Koliko košta tuga....

• Imanje [2]
• Znanje [0]
• Stanje [0]
• Generalna [46]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom