Bebili

Pogled u daljinu

bebili | 23 Novembar, 2009 11:48

Nalaktim se tako jutros na svoj prozor na poslednjem spratu.

Leti mi pogled dobaci do Zvezdare levo i Dunava desno. I odjednom mi daljine budu blizu.

Probam ovog novembarskog jutra da se zagledam u daljinu.

A napolju ....magla...

Ili su mi se daljine priblizile ili imam staracko slepilo.

A i ova Alison bas "ne ume" to sto ume ;)

I naprosto se tuga desi....

bebili | 23 Novembar, 2009 00:26

Nema bas nekog razloga koji bih mogla da navedem.

Pitam jutros muza: - Desi li se tebi vaki dan?

Kaze: - Desi!

- Pa sta radis kad se desi?

- Cekam da prodje! - kaze on.

- Pa koliko cekas? - pitam ja.

- Pa cekam dok ne prodje!

Da nas neko slusa, rekao bi da se ne razumemo uopste. A ne bi bio u pravu...

Ne samo da se odlicno razumemo, nego nekako...kao bih vam kaz'la da vas ne uvredim...mi se bas volimo...

A napolju - magla...teska, gusta, kao testo...kao ove smutne godine koje smo pretutnjali, nekako...kako je ko umeo, mogao, znao...a pre svega odabrao...

A juce...juce nam je slava bila.

Dodju k'o i svake godine, majka mog muza i moj otac.

Bude slavski rucak.

Ujutro poranimo do crkve, a posle skupi se to malko roditelja sto nam je ostalo i proslavimo.

I pravila sam londosnke stanglice.

Pravila ih moja majka najbolje na svetu. Ja nasla recept i po njemu napravim.

I moj dobri otac, vec 15 godina udovac, masi se za stanglicu, iskusno gricne, pa tiho doda:

- Skoro kao njene!

Niko nije cuo, sem mene komentar.

Valjda sam samo ja i trebala da ga cujem.

I prodje slava...

I osvane magla danas.

I negde se zeznem danas u koracima, pa napipam "plitkog" Djordja i vrtim ga ceo dan.

Mogla sam da se masim i za nesto "ozbiljnije", nekog Keith Jarretta ili nekog Wagner...al' nije mi danas dan za "duboko oranje", bar sto se muzike tice...

Danas sam na plitkim brazdama, pa mi oprostite na toj jednostavnosti.

"'Bem mu misa" ...jednom sam cula pokojnu mati da je tako "opsovala" kad joj londonske stangle nisu uspele. Nije ona bila zena od psovke,pa si siroti misevi najvise nastradavali kad se to desi...

I na kraju, pamte se one stangle koje su uspele, a ove koje nisu...odose s njom...

Al sto bi kaz'o Djoka..."danas vise ne bih trebao psovati"...

I dok ovo pisem,stigne mi sms.

Muz odavno legao, spava.

Otvorim sms:

- Malko sam ...'nako...pa ako bi dosla da se zalepis za mene u sobu, rad sam ostati jos malo budan da sacekamo zajedno da prodje vaki dan... Londonske su ti bile prva liga. U potpisu "ne planiram da jos psujem" - tvoj muz!

Ko sam ja?

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Novembar 2009					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30