Bebili

........MALA ZAPAŽANJA MALOG ČOVEKA - VELIKI LJUDI SE BAVE NEČIM DRUGIM......

Kalenic - pijaca sa dusom

bebili | 26 Jul, 2010 09:17

„Kalenića guvno“
Jedna od najvećih beogradskih pijaca, „Kalenić“, smeštena je u središtu najmanje gradske opštine Vračar. Izgrađena je 1926. godine na „Kalenića guvnu“, jednom od brojnih zadužbina predratnog beogradskog bogataša i dobrotvora Vlajka Kalenića.
- Početkom dvadesetog veka vladao je drugačiji moral i način života nego danas. Vlajko Kalenić jeste bio imućan, ali i veoma skroman, radan čovek koji je veći deo svog imanja zaveštao svome otečestvu. Nakon njegove smrti, na delu njegove zemlje, Kalenića guvnu, izgradjena je pijaca – priča Ćorović.
Vlajko Kalenić je imanje nasledio od svog oca, papudžije po zanimanju. Kao vlasnik velikog imanja na tadašnjoj beogradskoj periferiji, svu svoju imovinu zaveštao je 1907. godine u dobrotvorne svrhe, a nakon njegove smrti formiran je „Fond Vlajka Kalenića, obućara i ekonoma iz Beograda“. Sredstva su davana kao pomoć siromašnim učenicima, humanitarim i kulturnim društvima. I danas se održala tradicija da se prodajno mesto na pijaci „Kalenić“ prenosi sa oca na sina."

 

Vise od dve decenije bar jednom nedeljno odlazim  na tu pijacu s neskrivenom radoscu.

To mi dodje kao "izlazak u grad", malo veselje koj ne zelim da delim ni sa kim.

Ne ide se na Kalenic sa bilo kim, ides sam i uzivas u svakom minutu koji tamo ostavis.

Za svaku vrstu namirnice imam tezgu na kojoj kupujem.

Iznenadim se kad nekog od mojih "dobavljaca" nema duze.Znam da nesto ne valja.

Neke od njih je preuzeo svevisnji, ali neki i predaju svoj "zanat" mladjim generacijama.

Sunjam tako izmedju tezgi, raspitujem se za ovogodisnji rod, nasalim se sa prodavcima.

Postoji deo pijace koji vise lici na staretinarnice, na kojima mozes da pronadjes razlicitih detalja iz nekih drugih vremena...

Crni bakelitni telefon, nezaobilazni detalj svake socijalistticke kancelarije, neciji album iz 1936 sadelimicno poispadalim  pozutelim fotografijama - jedini dokaz necijih malih sreca, komplet soljica za kafu "fali samo jedan tanjiric".

Sir iz Dalmacije se smeska pored 15 vrsta maslina, nesto dalje Ana Kolar prodaje svoju testeninu i poneku strudlu sa orasima ili makom.

Makedonac sa svojim korama za gibanicu proviruje iz svoje staklene kucice i mahne mi.

Tezaga sa "krompirom iz Ivanjice" koji je uvek za 10 dinara skuplji, jer je ivanjicki...a zna se da taj kraj daje dobar krompir...

Pekarica koja gleda na ulicu Maksima Gorkog nudi hleb "pecen na drva", malo nize grncarija i saksije neobicnih oblika, ali i glinene posude za spremanje hrane, retkost bilo gde u svetu, sem kod nas ( a mi se kunemo u Zepterove serpe!) ...

U prolece, kad na nasim balkonima od 3 kvm pokusavamo da napravimo svoje deminutivne oaze, raspukne se cvece svih oblika i boja na posebnom delu pijace...

"Slobodno uzmite kadifice, one vole sunce " i "Pa sto ste toliko zalivali cuvarkucu, ona ne podnosi vodu!".

Musule i sveze lignje stizu cetvrtkom.

Pecurke se bele kao sneg i mame da se od njih napravi sos. 

Jagode, prve, skupe kao smrt, na kraju sezone se skoro poklanjaju.

Ni sa paradajzom nije drugacija situacija.

Nije retkost da sretnem neku mladu mamicu, koja se vesto provlaci izmedju tezgi sa kolicima u kojima se smeska krofnasta prelepa princeza, kojoj je o uvo okacen par tresanja. Na kolicima okacene kese sa povrcem i vocem. 

Seljak kod kog mlada mama zastaje da kupi jos i kilo kajsija, razmeri voce na i uvek ubaci jos po koju kajsiju uz obavezno "da dete poraste".

Zna covek kako deca rastu, ima sedmoro unucadi od kojih je pola odusalo od vocnjaka i rasturilo se po istom ovom Beogradu gde im deda radi.

Leti kad uzeze zvezda i kad termometar pokazuje nestarnih 40 C, prodavci pukcu za svojim radnim mestima, seckaju luka i slanine, paradajz na kriske i lome 'leb na parce,  da ne popadaju od gladi.

Zimi se raduju lokalnom "kafedziji" koji pronosi caj i kafu kroz pijacu i sipa je u plasticnim casama, da se ogreju.

S jeseni, dzakovi crvene paprike za ajvar samo se slazu jedan na drugi.

Domacice prolaze, muz tapka iza njih, zastaju i iskusnim okom zagledaju da li je dzakce dobro spakovano, ili unutra iza fasade ima i natrulih.

Kad odaberu svoj buduci ajvar, plate coveku koji se i dalje kune da su sve paprike zdrave, pogledaju u muza, on dzakce uprti i gaze ka parkingu da ga ubace u kola.

Te zene nemaju privilegiju da im majka posalje "juznjacku utehu" , kako bi moja drugarica to rekla, nego moraju same da ga prave.

One najskorije pristigle u ovaj grad ga kupe  gotovog na ovoj istoj pijaci.

A one koje su zauvek nesrecno iscupane bez korena i zalutale ovde pod  ko zna kakvim  okolnostima imaju obicaj da potenciraju da one "taj ajvar uospte i ne jedu".

Planine naslaganih dinja iza kojih jedva proviruje prodavacica koja je zavrsila drugi razred osnovne skole i mama s njom. A za dinju zakacen natpis "slatka, medena, ananas dinja".

I tako...teku moji sati na pijaci, sto vreme odmice vise, ja sam sve srecnija ...i natovarenija...

Na kraju (da se ne ugnjece i ne skrckaju) kupujem jaja kod zene koja cesto ima bolje namanikirane nokte od mojih. Dodjem do tezge,ona kaze:

"Dvadeset,  zar ne?"

Ja klimnem glavom, pokazem joj tasnu u kojoj mi je novcanik, jer vise nemam slobodnih ruku da joj izvadim novce i platim.

Zena uzme moj novcanik, izvadi koliko treba para, kusur utrpa u moj novcanik, vrati isti u pretinac, povuce rajsferslus i namigne...i tako vec godinama...

E sad....cula sam da ce ovaj nas Kalenic da renoviraju.

Da nisam videla kako izgleda Zeleni venac posle renoviranja, ja bih se tome jos i poradovala.

Ovako...budu li mi "renovirali" Kalenic, telom cu ga braniti! Novine ce pisati o tome!

I sigurna sam da necu biti jedina.

Man'te me vise vasih renoviranja.

Ceo grad nam lici na onu cuvenu "deder, jos da dogradim jedno odelenje". 

Ti sto su resili da nam sredjuju grad, krenuli su sa pogresne strane.

Bez da ikog uvredim, mogu krvlju da potpisem da oni  koji su smislili da napredak Srbije zavisi od renoviranja jedne pijace, nisu bili vise od 5 puta na istoj. Ili bilo kojoj drugoj u Beogradu!

Kao sto nisu uspeli da shvate vrednost njive sa koje su im dedovi i ocevi otisli, tako nikad nece uspeti da shvate vrednost ove pijace, njen duh i namenu. Za njih su neke fine bakice iz Krunske ulice sa maleckim cegerom i sesiricem na glavi samo "babetine koje se vucaraju po pijaci".

Za njih, to je samo mesto na kome se prodaje zelenis.

Koji oni licno ne jedu, nego se dave u pecenjima i omiljena zivotinja im je PRAGNJE,kombinacija praseta i jagnjeta, termicki obradjenog i natrpanog u tanjir neke kafane, gde sede i smisljaju kako ce da Srbiju uvedu u Evropu direktno preko Kalenica!

Oni kojima je vrhunac evropeizacije i gradjanskog nacina zivota otvaranje ona dva zalosna TC  Delta City-ja i  Usca, ni u sledecem zivotu nece shvatiti sustinu ispijanja kafe u kafani "Kalenic" gde dobijes, onako zbaldisao od bazanja po pijaci, ratluk i crnu, domacu kafu.

Ratluk je nesto sto je za njih - zov rodnog kraja, koji bi rado da zaborave.

Turska poslastica ratluk koja se u nekim krajevima Srbije zadrzala duze nego sami Turci, pored onoliko bezukusnih, plasticnih  mafina i  dvesta ljigavih oblika kafe u Kosta Kafeu  za njih je  - uvreda.

Ne  brigajte, znam odlicno kako se zaista pise Kosta Kafe. 

To je IN, shvatate? Mafini i sav taj stiropor !

Totalno je deplasirano odlaziti na Kalenic pijacu ( ili bilo koju pijacu)  kad postoje Rodici, Familije, Tempo-i , pa i Merkatori i Idee, daleko bilo...

Totalno je deplasirano spremiti tortu od 12 domacih jaja po receptu koji ti je ostavila baka, kad postoji zilion nacina da tu tu tortu porucis.

Svet ce umesto da kaze: "Bio sam na buvljaku", komicno vaznim glasom saopstiti  "Bio sam u OTC-u ( za neupucene, buvljak  se pokrstio u Otvoren Trzni Centar, a mi koji smo godinama odlazili na taj buvljak se posle njegovog pokrstavanja u OTC smo  se  nekoliko puta prekrstili).

Postoji deo populacije u ovoj zemlji koji zivi sa podignutom nogom u vazduhu, a nisu balerine.

Taj deo populacije ce pozdraviti svaku besmislicu koja nosi etiketu koja pocinje sa Made by EU, ma koliko bila  prizemna i plitka!

To su onaj svet  koje ni mrtav  ne bi kupio  sebi parce garderobe u second hand-u, zene koje bez ikakvog blama kazu da nikad nisu smotale sarmu i koje ce na vratima svog doma obavezno okaciti plocicu sa svojim imenom, prezimenom i titulom.

I dok tako raskopavaju neki pijacu koja postoji vec 84 godine svojim malim, evropskim lopaticama, mene najvise brine ona noga podignuta u vazduhu...

Neko bi to morao da potkuje :)

Podhitno!

 

U protivnom, sve ukazuje na to da ce nam ovo postati himna:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Generalna | Permalink | Komentari (113) | Trekbekovi (0)

Levanat u srcu, kosava u glavi...

bebili | 10 Jul, 2010 21:27

Prodje pre neki dan covek pored mene u virtuelnom svetu i ....baci se na levu moju stranu sa grubom reci, podsmesljivom, vasljivom, teskom...

Udari gromada od coveka u moj levanat.

Vikipedija kaze:

Levanat je vrsta vetra koji duva na Jadranu. Duva sa istoka i genetski predstavlja "skrenutu" buru. Ravnomeran je i javlja se pri kišovitom vremenu i umerenim hladnoćama.

Tu mi je srce. Mislim, imam ja i druge delove tela koji su vredni, al cenim da mi je taj najznacajniji.

S te strane mi susti jedan morski talas sa splitske rive.

Sta da vam kazem..jebi ga, zalomilo mi se...nisam mogla da biram...mada i da jesam, opet bih odabrala tu kombinaciju DNK.

Hvala na pitanju, iako niste pitali..a ja retko i pominjem.

Nije da se ja nesto bas razmecem tim talasima, ali koliko god da ih ucutkavam, oni se nekako cuju drugacije od recnih, s kontinenta.

Kad se kod mene cuje taj levanat, to znaci da su mi iskrsle uspomene i da mi je tesko.

Da mi fali ziva rec,a da umesto nje imam jedan mutavi grob, ovde na domak Beogradu na jednom groblju.

Na OVOM GROBLJU, A NE NA ONOM. Tamo su cempresi, ovde....moze da bude i tresnja...

Ovakva, na primer: 

I ako je moj dobri otac, cistokrvni sumadinac, polozio svoju zenu iz Dalmacije u ovaj grob OVDE i imao petlju da se toj zeni klanja skoro 30 godina na sred ove Srbije, ja ne mogu da razumem da ce neko, bilo ko, da ikad prema meni hitne prezriv kamen nacionalizma, kom u ovom slucaju bas mesta nema.

Ja ne znam da li ce ova Srbija biti manja ili veca ako u njoj pocivaju kosti jedne katolkinje, koja je kvalitetnije  postovala svog muza od mnogih pravoslavki .

Zena koja je odbila mogucnost da ode pred svoj kraj i jos jednom vidi ulice svog detinjstva. Odbila tiho i mirno  recenicom:

- Sve sto ja imam  je - ovde. Ono tamo je uspomena na jedan grad i jedno drugo vreme.

Ja ne znam kome moze da smeta to sto slucajno poznajem Dioklecijanovu palatu malo bolje od samog Dioklecijana.

I sto znam da spremim lignje na dvesta nacina.

I sto mi je galeb bio domaca zivotinja.

I sto sam naucila koja je smokva najbolja.

Valjda ponekad sustim drugacije od kosave.

Ne znam. Stvarno ne znam.

Gde god da dodjem, ja sam "njihova".

To bi trebla da mi bude prednost. Valjda.

Kome je to vazno sto imam i neki gen nadaren za muziku, pesmu i klapu?

I jos se vise pitam, kome to moze da smeta? 

 

A dok sam ziva , sa svojim levantom pod miskom, pitacu se koliko moze da bude velika gromada koja ce sa svoja tri prsta, makar i virtuelno, da pokusa da mi iskopa oko...

Nije ni vazno...dok god taj moj levanat razume razliku izmedju ljudi koji dizu tri prsta i onih koja ta tri prsta koriste da se prekrste...i oproste....

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Generalna | Permalink | Komentari (3) | Trekbekovi (0)

Akcija...pazi snima se...OPET

bebili | 03 Jul, 2010 17:23


Eto nama opet zabavice za široke narodne mase !

Pala vrhuška sa klinike i to ne bilo koje klinike...nego one u koju ni greškom nećeš da pogledaš ako prolaziš pored.

Pu, pu, daleko bilo!

Pljušte naslovi po novinama...."Uhapšen načelik, primao mito"..."Farmaceutske kuće podmićivale lekare"..."Decu trovali bespotrebno citostaticima"....

Prosto  ne znaš koje novine pre da kupiš  da zadovoljiš patološku radoznalost.

Opšte je poznato da je radoznalost jedan od najrasprostranjenijih  nacina da zavaraš svoj prazan stomak, pasoš i bankovni račun.

Jer ako narod bude počeo ozbiljnije da misli o te tri pobrojane stvari, afere vise neće biti potrebne.

A tek radni naslov akcije...vrhunac cinizma..."Kraba"...

 

Zamišljam kako medicinske sestice koje nisu uspele da se dovuku i probiju do kreveta gospodina Načelnika i svojim naložnistvom  steknu sitne i krupnije privilegije na naznacenoj klinici skakuću u svojim belim "Borosanama" i čarapicama prepunim likre kroz bolničke hodnike od kad se ovo dogodilo i pevuše  "Under the sea".

 Za jednu zemlju koja je u očiglednom slobodnom padu,  vrhunac cinizma je kad uhićeni gospodin Načelnik samo nekoliko meseci pre toga prijavi gospodju Manekenku koja se bavila humanitarnim radom kako kraducka.

Ona kraducka, a on, bogme, krade...onako...sa najvišom stručnom spremom.

Pokušavam da se setim superlativa za rec "krade", al' mi ne ide od ruke.

Ja sam toliko glupa i smotana da mi ne ide čak ni deminutiv od te reči.

Zato ja svom detetu i neću imati bog zna šta da ostavim. Ni bankovni račun, ali ni ljagu na prezimenu.

Moje oštro oko ne može da ne primeti da se ljaga sporije troši od para na bankovnom računu, mada od kad se živi po asfaltu, nema više ni one fine rečenice "ne brigaj, taj je iz časne kuće i od časnog roda".

Kad smo kod časti, zamisljam one čestite lekare koji na posao dolaze nekim raspadnutim Puntom koji ne košta ni blizu cifre koju je gospodin Načelnik izdvojio za svoj mobilni telefon.

Nema tu šta da se čudimo, Načelnik mora biti u svakom trenutku dostupan za "hitne" slučajeve. To se zove radna disciplina i predanost ...otud potreba za tako skupim telefonom.

Vi mislite on to iz pomodarstva ili zato što voli ?! Bože, kako ste naivni!

Aferu baš pratim i strašno sam se neprijatno  iznenadila što će, ukoliko se utvrdi krivica ove grupice snalazljivih ljudi , neki od njih izgubiti dozvolu da se bave svojom profesijom.

Potresoh se onoliko...tolike godine studiranja, tolike godine stažiranja, onoliki kongresi, pa večere gde se iz zdravstvenih razloga toči samo najskuplji viski, te silni  naučni radovi, i šta sad?!

Da izgube dozvolu?! Pa šta im ostaje, da otvore prodavnicu kikirikija na ćosku jedne od ulica gde poseduju nekretninu?

Da odu na prekvalifikaciju koju Biro za zaposljavanje predano organizuje poslednjih decenija od kad nam je stopa nezaposlenosti dva puta veca od stope zaposljavanja?

Takvoj se surovosti nisam nadala, zaista!

Mozda ipak, ona prodavnica kikirikija avanzuje i proširi delatnost na prodaju semenki.

Mislim, nisu ovi lekari bili samo lekari, vec i uspešni menadzeri, pa novi počeci ne bi trebali da budu problem.

I kad razrade novi posao, lepo da stanu na vrata svoje kikirigdzinice ( čik izgovorite brzo ovu reč!)  i demostriraju svoje proizvode i polako pljuckaju semenke na roditelje one dece koja su ležala na njihovoj klinici...i lečila se...

Neka uspešno ...

A za onu  drugu  je davno Desanka Maksimović koja nije bila lekar, ali je bila čovek napisala:

 "Na humčici jabuka, a detetu se ne jede"

Izvinite, ja u prolazu...

P.S. Jednom davno mi je na toj klinici ležala majka.

Nje nema vec petnaestak godina, ne njihovom greškom.

Imala je sreću, pa je Bog podigao na lakši način. Valjda nije imala ljage na obrazu.

 

Generalna | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb