Bebili

........MALA ZAPAŽANJA MALOG ČOVEKA - VELIKI LJUDI SE BAVE NEČIM DRUGIM......

Jebem ti slona ili zasto ne volim bozure

bebili | 18 Januar, 2013 15:21

Danas sam zafrljacila jednog staklenog slona u Atlantski oekan.

Tacno sam osetila da je trenutak da to uradim. Ok, pojasnicu!

To je bila divna staklena figura slona, koji je stajao na postoju koje je imalo prekidac i kad se taj prekidac stisne neka lampica u slonu je pocinjala da menja boje i cula se muzika. Slon slican muzickoj kutiji. Predivna kic figura, ali predivna.

Dobila sam je od mog prvog muza za moj  poslednji rodjendan koji sam proslavila sa njim, pre 12 godina.

Napunila sam bila 34 godine i dobila za rodjendan slona. Interna zahebancija.

Dva meseca kasnije smo se vracali sa placa njegovih kumova i ja sam u narucju drzala buket crvenih bozura. Bio je maj, maj, maj...suncani maj.

I bio je Uskrs.

Dan pre toga sam ostavila svog prvog muza, zauvek i neopozivo. Neke vatre dogore. Nasa se nikad nije ni razgorela. Morala sam da odem, ne umem da se pretvaram.

Ali sve to nema veze sa kosmickom ljubavi. Nju ako jednom osetis za nekog, ona ne prestaje.

Dok sam drzala te jebene bozure u rukama, plakala sam iznad njih, sedeci na zadnjem sedistu Saletovih i Sanjihih kola. Dovezli su me do  mog stana. Izasla sam iz kola i odbila da mi Sanja tu prvu samacku noc pravi drustvo.

Usla sam u sobu, uredno stavila bozure u vodu i sela na sred poda, placuci kao kisa.

Ne secam se kad sam zaspala, ali se secam da sam se probudila na tepihu, sa cebetom preko sebe, koje sam svukla sa kreveta, jer me mrzelo da se na krevet popnem.

E sad, u kakvom sam raspolozenju bila, ta slika opisuje vise nego jasno.

Pred mene je svirao moj muzicki slon, kog sam takodje u nekom mracnom nocnom trenutku napipala i skinula sa niske police.

Proslo je mnogo vremena. I svako malo sam se saplitala o tog slona.

Bilo mi je zao da ga bacim, iz nekog razloga. Ja se inace ne vezujem za stvari. Ni malo. Opterecuju me. Sve sam ostalo sklonila iz tog vremena.

Zapravo, nista nisam ni ponela iz tog vremena. Jedva da je stalo u rucnu tasnu.

Dodje trenutak kad covek mora da sebi prizna da je prema nekom bio picka. Platila sam svoju otkupninu, ispala velikodusna. Riba koja je sve ostavila bivsem muzu. Galantno. Ne okrenuvsi se. Doduse, zastala sam u jednom trenutku , kad se culo krc.

Rekao je :- Srce si mi slomila.

Nisam ga slomila, samo je naprslo.

Izvini.

Zarasce.

Bice vremena.

Ostavila sam te recimo, na vreme i ostavila sam ti puno vremena da nadjes vremena za sebe. Ako cemo posteno, ispala sam picka. Zato sto sam se udala za tebe, a nije trebalo. Obecala sam sebi da cu ti jednom to reci. Da cu te pogledati u oci izgovoriti:

- Vladimire, izvini, bila sam picka sto te nisam ostavila noc uoci vencanja. Ostaces mi u srcu i zauvek ces imati jedan njegov deo, kao covek s kojim sam potrosila , u radosti i veselju svoju mladost. Ali, nisam za tebe trebala da se udajem. 

Posle je sve islo svojim uobicajenim tokom. Gotovo klise.

On se na brzo ozenio, dobio cerku, napravio pare. Za nju je ukrao ime koje sam ja volela.

Ja se udala.

Sve kako treba i po prirucniku "Kako se zivi zivot u 100 lekcija"...

 

Prodje nekoliko godina, otvorim vitrinu da nadjem knjigu, naletim na slona. Zatvorim vitrinu.

Prodje opet koja godina, otvorim vitrinu, naletim na slona. Premestim slona u orman.

Otvorim orman da poredjam ves, naletim na slona. Premestim slona u komodu.

Otvorim posle par godina komodu da izvucem albume, naletim na slona.

Jebem ti slona vise!

Zamotam ga u crnu plisanu vrecicu i ostavim ga na dnu kredenca kod caleta na placu.Tamo bas retko svracam. Ali ne bacam!

I prosle godine u februaru, Vladimir resi da prekine citanje prirucnika i zajebe klise.

Pre nego sto ce da napuni pedesetu.

Paf i ono srce sto je onomad naprslo se rasprslo. Javili su mi posle sat vremena rusenja klisea. Za neke nase prijaelje, ja nikad nisam prestala da postojim. 

Nisam bila jos na groblju.

Necu ni ici.

Nikad necu otici na grob moje mladosti koja se tamo preselila 25.februara 2012.

Ok, i dalje sam picka.

Ali necu otici na groblje.

Negde posle pola godine sam se jednog suncanog jutra tamo uputila i sa pola puta vratila.

Zeludac mi je odvalio bubne opne kad sam polazila, zato sam se s pola puta vratila.

I evo me sad na jednom malom ostrvu na sred Atlantika.

Ponela sam onog staklenog slona sa sobom. Krisom da me ovaj muz ne pita zasto nosim kich gluposti na putovanje.

Malopre sam otisla na obalu i ponela slona. Ukljucila sam ga. Sijao je u mraku i cula se muzika. Bas kao nekad. Bas kao onu noc kad su me bozuri svojim mirisom skoro ugusili.

Zafrljacila sam ga sto sam dalje mogla. Samo se culo jedno sljap...pretiho, konacno sljap...

Vladimir je obozavao Kelnski koncert.

Stavila sam slusalice svog MP4, sela na neudobnu stenu i pustila Kelnski koncert.

Sve je stalo u 26 minuta.

Sad mogu dalje. Skroz dalje.

Nije mi zao sto su neki ljudi zauvek ostali u mom srcu, nego sto to nisam stigla da im kazem. Mislim na ljudsku ljubav, ne na ljubavnu ljubav.

Mislite o tome.

Ne dogadja se to uvek drugima.

Nekad se dogodi i nama. 

 

 

 

 

 

Generalna | Permalink | Komentari (8) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb