Bebili

........MALA ZAPAŽANJA MALOG ČOVEKA - VELIKI LJUDI SE BAVE NEČIM DRUGIM......

Kad vojnik (ne)place....

bebili | 24 Oktobar, 2010 23:46

Sila je moj kum Sale.

Trebao je vec pre par godina da ode u penziju. Tako ide u njegovoj "struci".

Taman kad je trebalo da se penzionise, ozenio se.

I dobio za 2 godine cerku i sina.

I zamislite, deca mu se rodila u isti dan.

Bas Bog namesti nekad dvostruku srecu.

Sale je od onih zgodnih tipova, visok,, crn, uvek u savrsenoj odevnoj kombinaciji, zna cenu svemu i odmeri u svakoj prilici kako i sta treba.

Najlepsi buket ruza sam dobila bas od njega.

Kad gura kolica po Tasmajdanu, zgodne mamice se podgurkuju i smijuljkaju....al Sale ne haje.

Ima on zenu svog zivota....ima zapravo, dve. E ovu drugu gura u kolicima.

Kao i svaki provereni svaler, prvo je dobio cerku. Posle se popravio, pa je napravio i sina.

Kad ga vidim u uniformi, uvek se nekako setim filma "Top Gun".

Nije da ne lice, samo sto je Sale nekako veca persona od cika Toma Kruza.

Kad je obecao sinu mog muza da moze da ga provoza vojnim helikopeterom i da ga uvede na vojni aerodrom, gde radi, dete se skro raspalo od srece.

Sale ne potpada pod soj ljudi koji se nalazi u sentenci: Kad je frka - ajde Djuka, kad jedete Djuku ne zovete.

Ovaj Djuka dodje uvek kad je frka, a za jelo , moras da ga molis.

Zato smo se s njim i okumili, lepo je imati takvog coveka iza svojih ledja.

A danas je njegovim klincima bio rodjendan.

Sve se lepo organizovalo, igraonica, zabavica, torte, svecice...

Kad sam dosla na rodjendan, sve je vec bilo u toku.

Deca skakucu, Sale nas docekuje na vratima.

Pridjem njegovoj majci, pozdravimo se, a vidim, stisla se tetka Mirjanka nesto i jedva progovara.

Pitam za Saletovog tatu odavno nacetog zdravlja - kako je, a  tetka Mirjanka kaze:

- Ja sam dobro, a Dulencetu ...pa onako...bas je slab...

Kumica Goca, Saletova zenica mi u trku promrmlja: - E kad danas nisam ubila Saleta, nikad necu. Ja ceo dan oko spremanja za veceras, a on se jutros izvukao, otiso kod keve i vratio se tek popodne kasno.

I stize torta  nekom trenutku, deca cice od srece, cerka Doda stisla svog bata Peru za rucicu i pevaju :.....Danas nam je divan dan....

Pogledam u svog kuma, a njemu oci cakle...a napunile se, fali sekund da se otmu kontroli.

E, vojnice, tolike si bitke prosao, gledao iz svoj aviona ovaj svet sa visina, a dotukla te dva mala, sinhronizovana glasica sosptevne dece, mislim se i ja, dobrano raznezena.

U to doba, stize i moj muz na slavlje, pravo sa svog dezurstva od 24 sata, seda do kuma. Vidim suskaju muskarci, a u sebi krvlju potpisujem da zvekecu od fudbalici i pivcetu pod nekom strehom.

Odmah posle torte, majka Mirjanka, zovne sina u stranu i kaze da bi posla polako. Sale je otprati , zagrli je i smesti u taksi.

Polako se razilaze gosti, muz i ja sedamo u kola, pa ka kuci.

Na prvom semaforu, kazem ja muzu:

- Izgleda da je Saletovom tati bas lose.

A moj muz, gleda ispred sebe, u volan i tiho mi kaze:

- Cika Dule je umro jutros. Sahrana je u utorak u pola 2. Nije hteo da kaze zeni i deci do veceras, da ne pokvari slavlje. Kazace kad dodju kuci.

Do kuce sam cutala. Toje bio moj minut cutanja.

Sale, Covece, , sigurna sam da tvoj otac negde gore, na nekom oblacku stoji i salutira tebi u najvecem mogucem stavu MIRNO.

Da su svi bili vojnici kao moj kum, ova zemlja nikad svoj rat ne bi izgubila.

A mozda ga i nije izgubila, dok god postoje vojnici kao sto je moj kum Sale.

Ljudino, ovo je za tebe..i tvoje (ne)isplakane suze:

 

 

 

 

 

 

Generalna | Permalink | Komentari (8) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb