Bebili

Gde je sad moj Beograd....

bebili | 06 Septembar, 2010 04:26

Slobodno me upljujte....

Sedim na 4514 km od Beograda. skroz je u redu, kao na fototapetu, more, palme, pesak, temperatura -idealka....

Nisam sastavila ni dve nedelje, drpila me nostalgija! Stvarno sam placitiCHka najgora i treba mi oduzeti mogucnost da se ikad maknem iz Beograda...narocito ako mi se tamo gde se maknem pruze mogucnosti i da ostanem.

Vece je pocelo sasvim veselo, igrali smo Riziko u savrsenom ambijentu. More je suskalo i mirisalo na 200 m od nase kuce, vino je zaladjeno na idelku, iz pozadine je Mariza vezla neku lokalnu tugu u svom glasu....

Dobila sam raspored na svetskoj mapi sa svojim tenkicima i dobila zadatak da osvojim neke terotorije.

U redu je, daleko su odavde...Severna Amerika i Australija...

Kako igra odmice, ja shvatam da sam sve dalje od svog zadatka....i da se primicem Evropi...srednjoj i buljim kako da dohvatim Srbiju...

Igru sam zavrsila kao totalni GUBITNIK. Isterali su me iz Amerike i Australije, jer sam pogresno koncentrisala vojsku...

Na pola igre sam se prisetila krajickom onog zdravog dela mozga svoje ulice u kojoj sam odrala svoja kolena prvim koracima...posle sam dobacila do Dunavskog keja, a pri kraju sam se kao lav borila da se vratim u tu ulicu...

Muz je otisao da spava oko ponoci,kao svaka postena Pepeljuga...racuna, jednom mu se u ponoc posrecilo - za ovaj zivot dovoljno...

Dete je pokusalo da napravi savez sa mnom oko Madagaskara, nase interne posalice (kad se naljutim ja kazem da cu sve da ih ostavim i odem na isti)...pa je ostao zbunjen mojim nelogicnim potezima u igri....

I sad..svi spavaju...

Samo ja sedim, cekajuci zoru...da vidim da li je ovde lepsa nego tamo...

Koliko god se ta zora potrudila na ovim Kanarski ostrvima, iz ove igre ce izaci kao i ja - TOTALNI GUBITNIK...

Naivna Kanarska zora ce dati sve od sebe da me ubedi da je mocnija i toplija od zore koja svane u Beogradu i ja postujem njen trud. Nije da omalovazavam igraca, daleko bilo, ali...

Ko je ikad sacekao zoru na nekom lepom splavu na Adi, tesko ce taj da se iscupa iz svojih cipela, ma kako one poderane bile i da nazuje mondenske svestke cipelice ( sa koznim djonom , koje nikako da nadjem za neke pristojne pare u Begoradu)...

Ovo lepo zaladjeno spansko vino meni, na moju zalost, ne magli vid ni blizu koliko moja ¨dedovaca iz dudovice¨ koju ispece moj dokoni otac na zemlji s koje je potekao...

Taj isti deda ceka da se vratimo, a lukavo je, kao i svaki Srbijanac, u nas kofer ubacio i ¨nanovacu¨...rakiju od pre dve godine sa recenicom: - Da me tamo ne zaboravis!

Znam...ima moj grad 1001 manu!

Izbezumljuje me svakodnevno, na salteru, u gradskom prevozu, kad izbacujem djubre nocu, a vidim da je komsinica svoje izbacila kroz prozor sa osmog sprata...

ALI TAJ ISTI izbezumljivac ume da me kupi sa malo pecenog kestenja u Knez Mihajlovoj u oktobru, sa gulasom u lepinji kod Spase u Skadarliji, sa ogromnim decembarskim pahuljama u mojoj speloj ulici, sa pozivom najbolje prijateljice posle ponoci da joj izdiktiram recept za princes krofne, i par isprosjacenih dana Miholjskog leta na Adi...

Jebes ga...ja sam prodana dusa...i prodala sam se za sitnice...koje zivot znace...

Ne neki zivot - MOJ ZIVOT...

I taj zivot ima 1001 bajku....pored 1001 mane....

A bajke se na mojoj price listi kotiraju daleko bolje od 1001 mane...

Sad me izvinite....idem da sacekam Kanarsku zoru...nije lepo da te domacin ponudi sa necim, a ti da se izbrukas i ne probas...

http://www.youtube.com/watch?v=4C69DEOiCR4

Ko sam ja?

Ih, kao da ja mogu da stanem u reč - dve...

Imam 45 godine i racunam ( nadam se) da sam vecinski vlasnik svog zivota.
Vise me nista ne iznenadjuje - sem dobrote i paznje.
Radujem se svemu, prastam svima i biram svoje.

Omiljena sentenca mi je :

- Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam .

Zivim svoju sentencu pretocenu u svakodnevicu i prilicno sam istrajna u postavci.

Neki mi i danas spocitavaju da mi je postavka neprofitabilna.
I u pravu su.
S njihove tacke gledanja…
S moje tacke gledista , radujem se sto nemamo iste tacke s kojih posmatramo zivot!

Za veliki deo srece koju imam zahvalna sam svom coveku i blagodarna na svemu cemu me naucio.

Za najlepse trenutke u mom zivotu zahvalna sam njegovom sinu,
koji mi je sa svojih 5 godina utrcao na zivotni teren i ostao na njemu!

Meni je polako vreme da sednem na trenersku klupu i da ga bodrim da odigra svoje sto bolje.

Dosegla sam neki svoj ekvilibrijum.
Nemam šta da dodam, ni da oduzmem.

Samo malko sabiram razne utiske na jednom mestu...

Ako vam se ne svidja ono sto citate, slobodno stisnite mali X u gornjem desnom uglu.
Zivot je kratak da biste se zamarali onim sto vam se ne dopada.

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Septembar 2010					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

Bebili

Gde je sad moj Beograd....

Ko sam ja?

Meni

Pretraži

Kalendar

Najnovije...

Kategorije

Sindikat